će joj sve sa to podužeg spiska vlast izaći u susret. Da li će to biti i razlog za bojkot, koji su pojedinci najavili i praktično započeli tako što se nisu pojavila na konsultacijama u Narodnoj skupštini? Analitičari smatraju da postoji mogućnost za to, ali kažu i da bi neizlazak na izbore bio autogol za opoziciju čak i da se uopšte ne promene izborni uslovi.

Sudeći po početku, opozicione stranke su ovu izbornu kampanju počele znatno agresivnije i ofanzivnije nego prethodnu. Gotovo da nema dana da "Srbija protiv nasilja" i koalicija "NADA" ne izađu sa nekim od novih zahteva upućenim vlastima. Poslednji u nizu bio je poziv da se održi hitna sednica sa predstavnicima vlasti o poboljšanju izbornih uslova.

Zato se postavlja pitanje da li bi mogla da nam se ponovi 2020. godina i bojkot izbora?

Novi problem u najavi?

Predrag Lacmanović, programski direktor "Faktor plusa", već vidi novi problem u najavi na relaciji vlast - opozicija.

- Opozicija prethodnih dana iznosi puno zahteva, preuzima inicijativu, uslovljava, diže tenziju kako bi naterala vlast da što više popusti. Međutim, mislim da joj vlast neće izaći u susret za većinu zahteva - kaže Lacmanović za "Blic".

Uporedo sa tim, poslanički klubovi "Srbije protiv nasilja" i koalicije NADA bojkotovali su konsultacije u Skupštini Srbije u vezi sa izborom potpredsednika parlamenta i formiranjem radnih tela.

 Vrlo brzo će postati jasno postoji li volja da imamo slobodne izbore ili ne. U slučaju da nema te volje od strane vlasti, odbijanje potpredsedničkih mesta u Skupštini Srbije i mesta predsednika skupštinskih odbora je samo prvi korak u bojkotu institucija sistema. Nakon toga će uslediti njegova opstrukcija - rekao je predsednik POKS i poslanik Vojislav Mihailović.

Lacmanović smatra da postoji mogućnost da opozicija i izađe i bojkotuje izbore.

Ipak, opozicija je u decembru ostvarila suviše dobar rezultat u Beogradu da bi sad bojkotovala izbore. Zato je bolje da se bavi njima, programom, kampanjom kako bi ostvarila još bolji rezultat - navodi Lacmanović.

Do sada na spisku sedam zahteva

Do sada se na spisku zahteva "Srbije protiv nasilja" i koalicije NADA našlo njih sedam, što je vlast ocenila kao "nastavak začaranog kruga". "Srbija protiv nasilja" otišla i korak dalje pa zatražila prelaznu vladu sa dva svoja ministra i formiranje komisije koja bi nadgledala izbore.

"Bojkot je bio greška"

I Nikola Parun, politikolog, ne veruje da će opozicija bojkotovati izbore upravo zbog iskustva od pre četiri godine.

- Pokazalo se da je bojkot te 2020. godine bio greška jer je dve godine nakon toga opozicija tavorila da bi tek krajem prošle godine ostvarila izuzetan rezultat. Sada je u kontranapadu, pošto je započela kampanju sa jačim zahtevima jer pokušava što više stvari da izgura. Mnogo je aktivnija nego na prethodnim izborima, i to može da bude dobra taktika - ocenjuje Parun za "Blic".

Kako kaže, biračima je bitnije da li se opozicija posvećeno bori za ideale od toga da li će svi njeni zahtevi biti ispunjeni.

- Nikada nećete uspeti da se izborite za idealne izborne uslove. Idealnih izbornih uslova nema nigde. Ali bitno je da vodite aktivnu, intenzivnu kampanju - navodi Parun.

S druge strane, on kaže da ne veruje ni da će vlast ignorisati sve zahteve za poboljšanjem izbornih uslova.

- Pritisak opozicije, društva, medija, međunarodne zajednice je dovoljno veliki da će vlast svakako ispuniti neke od zahteva. Poboljšanje izbornih uslova je dobro i za vlast, a ne samo za opoziciju odnosno bolje je za sve da se više izborni rezultat ne stavlja pod znak pitanja - zaključuje Parun.

Šta se desilo 2020. godine?

Podsećanja radi, deo opozicije okupljen oko "Saveza za Srbiju" je u junu 2020. godine bojkotovao redovne parlamentarne izbore. Ali, opšti utisak je da taj bojkot nije dao značajan rezultat, jer je na izbore izašlo gotovo 50 odsto birača.

Opozicija koja je bojkotovala izbore ostala je bez glavne pozornice u parlamentu, kao i velikog izvora finansiranja. Dokaz da je bojkot bio neuspešan je i činjenica da se "Savez za Srbiju" tog leta ubrzo i raspao.

GZS/ BLIC