а стратешки циљ чланство у Европској унији и примена Зелене агенде за Западни Балкан – поручила је данас министарка заштите животне средине Ирена Вујовић на отварању регионалне „Лук ап“ конференције, која је на Копаонику окупила велики број стручњака из области енергетике и заштите животне средине.

Вујовић је истакла да је Зелена агенда шанса за развој, модернизацију технологија и успостављање нових и бољих могућности на већем тржишту у корист животне средине, додајући да је Министарство на чијем је челу идентификовало активности које је потребно предузети како би се Декларација из Софије успешно спровела у пракси.

Према њеним речима, у Србији ће бити потребно око 12,7 милијарди евра за усклађивање са главним директивама и прописима ЕУ само у оквиру Поглавља 27, док трошкови примене Зелене агенде за Западни Балкан још увек нису процењени, с обзиром да она превазилази и Поглавље 27 и Кластер 4.

Највећи део укупног износа, око 12,4 милијарде евра, односе се на инвестициона улагања у развој инфраструктуре за управљање отпадом и отпадним водама и воду за пиће, на чему ми већ увелико радимо. Несумњиво, већ правимо значајан напредак у управљању отпадом, како у погледу планирања, тако и у погледу развоја зелене инфраструктуре, где су уочљива значајна побољшања. Одлагање отпада на санитарним депонијама порасло је са 24% у 2020. години, на 34% у 2021. години. Улажемо и напоре да повећамо стопу одвајања отпада на извору настанка и проценат рециклаже. Проблеме које имамо са несанитарним депонијама решавамо успостављањем регионалних центара са пратећом инфраструктуром и добром покривеношћу система сакупљања отпада, јер управо то је предуслов за затварање неусловних депонија. За то су нам значајна и два документа јавне политике која смо усвојили ове године - Програм управљања отпадом за период до 2031. године и Програм развоја циркуларне економије у Републици Србији од 2022. до 2024. године. Такође, важно питање на којем посвећено радимо јесте и решавање проблема тзв. историјског отпада, с циљем да га у нашој земљи очистимо до нултог стања – рекла је Вујовић.

Говорећи о сектору отпадних вода, Вујовић је навела да су у више од 100 локалних самоуправа тренутно у току различите активности, од фазе планирања до изградње постројења за прераду отпадних вода и пратеће канализационе мреже.

Велики број капиталних зелених пројеката које реализујемо широм Србије, доказ су наше посвећености заштити животне средине, чему у прилог говори и константно повећање буџета Министарства заштите животне средине, који је у 2020. години износио 7,9 милијарди динара, док је планирани буџет за 2023. годину 18,2 милијарде динара. Наша посвећеност Зеленој агенди за Западни Балкан биће исказана и преко најважнијег стратешког документа из ове области, Стратегије заштите животне средине – Зелена агенда за Србију, чије усвајање очекујемо крајем следеће године – истакла је Вујовић.

Министарка је поручила да је за испуњење заједничких „зелених“ циљева важан допринос свих грађана, привреде, стручне јавности, науке и иновација, јер једино удруженим напорима и заједничким радом може се осигурати чиста и здрава животна средина, за добробит садашњих и будућих генерација.

ГЗС