како би прехранила своју нејач и створила им кров над главом. Често се може видети како са својим малишанима сакупља шумске плодове, дивље јагоде, купине, боровнице, а од надничења је успела само да купи плац, кућа је још недосањани сан. Данас креше брезовину за метле, а многи остају у неверици када угледају ову мајку четворо деце на врху брезе како креше грање. 

Видећете и због чега тврде да нема ни лепшег ни бољег места за виноградарство од обале Дунава у Неготинској крајни, и не каже се без разлога да вина са тим географским печатом гарантују квалитет какав му природа у самом старту дарује. Али ипак само по себи то није довољно. Стандарде и трајни квалитет дају људи којима је производња ароматичне капљице ушла у крв и који живе за дан када читав предао мирише на узрелу тамњанику и где се са пажњом одваја свако пуце. И ретко као овде можете пронаћи стотине буради како у подрумској хладовини надимају обруче, или чудесно оружје магнум, које не убија али под гаранцију обара са ногу.

-Српска историја, често непредвидива, приморала је наше људе да прођу многа искушеља и границе како би нашли неко своје мало место под сунцем. Родни крај Срђана Филиповића су село Пољани у Метохији али се 1985. године доселио у Мрчајевце а касније у Цирих где је одушевио Швајцарце пицама на дрва. Данас живи и ради у највећем граду испод Алпа, али завичај му је и даље у души.

ГЗС