rekao bih iz različitih pobuda. Sorte malina koje su proslavile srpsko malinarstvo – vilamet i miker i dalje treba da ostanu bazične u našoj proizvodnji”, kaže stručnjak za jagodasto voće dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

”Malinarima ne preporučujem da menjaju ove sorte u zasadima, jer smo po njima prepoznatljivi na svetskom tržištu. Sortiment koji mi imamo je namenjen preradi i tu su kupci već dali svoj sud”, napominje on. Podseća da je do danas nauka registrovala i sistematizovala više od 1.500 jednorodnih i dvorodnih sorti crvene, crne i purpurne maline, ali je mali broj onih koje su ekonomski bitne.

Prema njegovim rečima, u malinogorjima Srbije vilamet je od sredine sedamdesetih godina prošlog veka privredno najznačajnija i najzastupljenija sorta sa učešćem od 90 odsto u zasadima. Izuzetno je rodna i u povoljnim agroekološkim uslovima, uz intenzivnu negu daje prinos i više od 20 tona po hektaru. Miker je američka sorta, nastala ukrštanjem vilameta i katberta.

Leposavić naglašava da zbog izuzetno kvalitetnog ploda raste tražnja za ovom sortom koja inače na svetskom tržištu ostvaruje bolju cenu od vilameta. Dobro podnosi transport, pogodna je za smrzavanje, preradu i potrošnju u svežem stanju. Vilamet se iz Srbije uglavnom izvozi u Nemačku, skandinavske zemlje i SAD. Miker je tražen u Francuskoj, Japanu, Americi… Navodi da treba raditi na klonskoj selekciji, na unapređenju ove dve sorte jer je bilo uvoza sadnog materijala iz različitih zemalja – Amerike, Švajcarske, Francuske, proizvedenog po različitim postupcima tako da je takav sadni materijal izgubio sortne karakteristike.

”Problem je u poreklu i zdravstvenom statusu. Mi imamo uslove da naš postojeći sadni materijal umnožimo i unapredimo i to je pravo rešenje za naše malinarstvo – poručuje on. Nedavno je objavljena i Leposavićeva nova knjiga ”Savremena proizvodnja maline”. Kako navodi u predgovoru, poslednjih godina dešavaju se velike oscilacije u ovom sektoru. Pored negativnog dejstva vremenskih činilaca, jedan od uzroka takvih dešavanja je slabija ekonomska motivisanost proizvođača u godinama lošijih cena u otkupu, ali i dugogodišnje odsustvo struke i nedostatak praktičnih znanja primenljivih u zasadima.

GZS / Politika