о вербалном насиљу „Не прљај језик!”. О овом проблему, који је врло заступљен у савременом друштву, нарочито међу младима, из угла струке говорили су спец. медицинске психологије и психотерапеут Јасмина Кандић Шипетић и професор филозофије и медицинске етике Наташа Васиљевић. Са њима је разговор водила библиотекар Биљана Раичић, а трибину су својим учешћем и ангажовањем посебно обогатили матуранти чачанске Гимназије, саопштено је из Градске библиотеке.

Фото: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”

Колика је јачина речи и изговореног на почетку програма поетично је дочарао матурант Филип Тодоровић, који је казивао песму „Језик је оштар, реч је само поштар”, чији је аутор, такође, ученица Гимназије Сара Петковић.

Вербално насиље је нешто чему би требало озбиљно приступити и препознати шта све ту спада. Овај вид насиља је у основи сваког другог насиља: емоционалног односно психичког, социјалног, сексуалног... „Претња и уцена од стране особа које имају већи економски, друштвени утицај или виши положај у односу на друге као и емотивно условљавање представљају видове вербалног насиља. Оно може бити прикривено за околину, али за лице које је жртва знаци таквог насиља врло су јасни, упечатљиви, утичу на самопоуздање и развој личности, а посебно када су адолесценти у питању”, између осталог је казала психотарапеут Јасмина Кандић Шипетић.

Фото: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”

Школа је место где се многи први пут сусрећу са вербалним насиљем и ученици су сликовито, помоћу презентације приказали облике вербалног злостављања и њихове нивое. Код емоциналног насиља први ниво понашања обухвата исмејавање, омаловажавање, вређање, етикетирање, називање погрдним именима, имитирање, „прозивање”, други ниво карактеришу уцењивање, претња и манипулисање, док трећи ниво чине застрашивање, укљичивање у секте.

Када је реч о социјалном насиљу у првом нивоу уочава се одбацивање, подсмевање, ширење гласина, други степен оваквог општења обухвата сплеткарење и манипулисање, док се у оквиру трећег нивоа уочавају претње, расне поделе и екстремни национализам. У савременом друштву, у добу адолесценције, све више је заступљено вербално насиље које укључује сексуално узнемиравање и оно се огледа у добацивању, псовању, ширењу интимних прича, упућивању ласцивних коментара, завођењу од стране старијих особа, подвођењу и изнуђивању. „Уколико се уоче неки од видова општења или узнемиравања који обухвата први ниво, наставник или разредни старешина би требало да покуша да приступи проблему у оквиру саветодавно-васпитног рада са ученицима, ако насиље обухвата и други ниво наставник би требало да укључи и Тим за заштиту ученика од насиља, а ако су облици насиља из трећег нивоа присутни онда је обавезно укључивање и других институција, односно активирање спољашње заштите мреже (Школска управа, Просветна инспекција, Здравствени центар, Полицијска управа)”, казала је професор филозофије и медицинске етике Наташа Васиљевић указујући и на конкретне примере из праксе. Ученици чачанске Гиманзије су спровели и анкету међу вршњацима о заступљености вербалног насиља и према подацима које су добили уочено је да девојчице чешће трпе овакав вид злостављања.

Фото: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”

Матуранти одељења 45 и 47 чачанске Гиманзије су на основу примера које су чули снимили кратак филм о вербалном насиљу, о ученици која није прихваћена у једној школи, а потом ни у другој, због социјалних разлика у односу на своје вршњаке, са поруком да се од проблема не може бежати, већ да би требало наћи начин да се он преброди.

Пред крај трибине публика је имала прилику да постави питања, а неки од закључака учесника су: да би требало радити на превенцији и да особа која трпи насиље би ваљало да се заштити тако што ће покушати да не реагује емотивно, да успостави границе у комуникацији, да не враћа истом мером и да слободно потражи помоћ, с обзиром на то да су последице дугорочне и да имају снажан утицај на развој човека у различитим сферама живота. Иако су законски оквири у РС јасно дефинисани и предвиђају оштре казне и за вербално насиље, односно да је нулта толеранција на сваку врсту злостављања, ипак би, пре свега, требало радити на превенцији, односно тражењу корена проблема, ваљало би што више разговорати, организовати трибине и дебате у ужој и широј друштвеној заједници. Да постоји интересовање за овакве теме, показали су и стручни сарадници, и наставници, и ученици као и сви посетиоци који су испунили Клуб Дома културе. Свако друго насиље се рађа из вербалног, стога је назив, друге по реду, трибине „Не прљај језик!” јасан.

Глас западне Србије