dovoljno vremena da se promene izborni uslovi. Trenutno su, kada su u pitanju beogradski izbori, na stolu dve opcije: da budu održani početkom juna ili da budu na jesen zajedno sa lokalnim izborima, što bi bilo izvodljivo jedino donošenjem "leks specijalisa" .

Kada je bilo objavljeno da će izbori u prestonici da budu ponovo održani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvo je najavio da bi mogli da budu održani 28. aprila, ili 5. maja. Ali, onda je početkom marta rekao da će biti 2. juna, jer je, kako je rekao, "važno da imamo izbore za koje će na kraju svi reći, ‘da, to je taj rezultat’“.

 Ipak, poslednjih dana opozicioni lideri nameću temu o bojkotu jer smatraju da uslovi koje je u svom izveštaju prepisao ODIHR ne mogu da budu ispunjeni.

Evo koji su scenariji na stolu i šta je potrebno da se ostvare.

Opcija 1: Izbori 2. juna

Ovo je ujedno i najjednostavnija opcija - najkasniji datum za raspisivanje izbora je 3. april, kada bi trebalo da budu raspisani za 2. jun. Po Zakonu o lokalnoj samoupravi to treba da uradi predsednik Skupštine Srbije.

Čim se raspišu, Gradska izborna komisija dužna je da u roku od tri dana obezbedi obrasce za kandidovanje, kako bi izborne liste imale 20 dana do održavanja izbora.

Opcija 2: Izbori na jesen, spojeni sa lokalnim

Druga opcija je daleko složenija, a Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, kaže da "ako govorimo o onim formalno-pravnim aspektima, ne postoji mogućnost da se izbori u Beogradu pomere za jesen i spoje sa svim ostalim lokalnim izborima, sem u slučaju da se donese leks-specijalis".

- Da bi se beogradski izbori spojili sa lokalnim izborima, trebalo je negde u drugoj polovini marta da se eventualno podnesu ostavke ključnih predsednika opština i gradonačelnika. Budući da se to nije desilo, rokovi za beogradske izbore su takvi da oni treba da se raspišu do 3. aprila i samim tim bi morali da se održe 2. juna, nikako ne 9. juna, što bi mogao da bude neki termin gde bi se ti izbori mogli recimo spojiti - analizira Klačar.

Redovni lokalni izbori planirani su u 88 gradova i opština, među kojima su i 23 gradske opštine u Beogradu, Nišu i Požarevcu. Najraniji termin za istovremeno održavanje svih lokalnih izbora, izuzev Novog Beograda, je nedelja, 9. jun, dok je poslednji zakonski termin za izlazak na birališta 14. jul. U pojedinim opštinama su mogući izbori u avgustu ili septembru, jer su, kako kažu iz Crte, čak 73 opštine formirale vlast od 17. do 21. avgusta 2020. godine.

Raša Nedeljkov iz organizacije "Crta", kaže za Blic da je pomeranje izbora pre svega neophodan politički dogovor, a onda i donošenje "leks specijalisa".

- Taj "leks specijalis" bi prevazišao raskorak između održavanja izbora. To nije nešto što nismo do sada imali u praksi - kaže Nedeljkov.

Spojeni izbori tema jučerašnjeg sastanka vlasti i opozicije

Juče je, inače, održan kolegijuma u Narodnoj skupštini, a jedina tačka dnevnog reda bila je konsultacije oko daljeg rada na primeni preporuka ODIHR-a o izbornim uslovima.

Opozicija je predsednici Skupštine Ani Brnabić predala tri zahteva za poboljšanje izbornih uslova, a to su: revizija biračkog spiska, da javni servisi počnu sa profesionalnim i odgovornim izveštavanjem i da lokalni izbori u svim opštinama i gradovima u kojima treba da se održe, budu održani u isto vreme sa onim u prestonici.
Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, dok se ne izaberu organi vlasti u Beogradu, gradom će upravljati i dalje Privremeni organ koji ima nadležnosti gradonačelnika, Gradskog veća i Skupštine grada.

Za sada se zna samo jedan kandidat za gradonačelnika - Aleksandar Šapić koji će u ime SNS i SPS ponovo trčati trku za prestonicu.

Ovo će biti peti po redu izbori u Beogradu od 2014. godine, a očekuje se da bude manje lista imajući u vidu da su naprednjaci, socijalisti i pokret "Zavetnici" najavili da će zajedno izaći da izmere podršku birača.

GZS / Blic