puta sa dna afričkog kontinenta, svoje leto provedu u dolini Morave. Tako se, pored nadaleko poznatih Mije i Antonija još nekoliko parova ovih dugonogih ptica vratilo svojim, na visoko postavljenim kućama u gradu Čačku.

„Mi za sada imamo potvrdu da su se vratila četiri para. To su parovi u Beljini, kod mosta preko Zapadne Morave, na kružnom putu, jedan par u Konjevićima kod groblja i par u Mrčajevcima. Pre nekoliko dana pojavljivao se još jedan par na Suvom Bregu, u mesnoj zajednici Lugovi, gnezdo je započeto ali ptice nisu konstantno tamo, tako da ćemo to ispratiti”, rekao je Dragiša Petrović, poznavalac ptica čačanskog kraja.

Preko 80 odsto parova roda koje provode određeni deo godine u Srbiji, to čine negde na prostoru Autonomne pokrajine Vojvodine. Međutim, ovih nekoliko parova iz nekog razloga svideo se Čačak i uslovi koji vladaju na tom području.

Dragiša Petrović, poznavalac ptica; Foto: GZS

„Tako je. Nekih 80 odsto roda gnezdi se u Vojvodini, a ostatak u ovim predelima južno od Save i Dunava, ali se taj broj iz godine u godinu povećava. Pre neke tri, četiri godine, Društvo za proučavanje i zaštitu ptica je radilo jedno istraživanje i popis gnezda, gde je preko 300 gnezda popisano južno od Save i Dunava. To su ona gnezda koja su ljudi prijavili ali ih verovatno ima i više”, istakao je Petrović.

Osim gnezda koja rode same prave, na teritoriji grada Čačka postoji i nekoliko platformi napravlenih upravo kako bi rode na njima napravile svoje domove.

Rode i ove godine letuju kraj Morave; Foto: GZS

„Lokalno udruženje `Sove na oprezu` zajedno sa Udruženjem za proučavanje i zaštitu ptica Srbije ali i nekim privatnim donatorima, postavilo je pet veštačkih platformi za rode. U Mrčajevcima tri, jednu u Bresnici kod škole, koja je bila i naseljena rodama jer su one godinama pre njenog postavljanja neuspešno pokuašavale da na obližnjem boru izgrade gnezdno, ali ga je vetar obaljivao. Međutim, prošle godine se nisu pojavile. Za ovu još nemamo potvrdu ali je moguće da su došle. I peta platforma je postavljena na Ljubić keju”, kaže Petrović.

Čitavu priču o rodama možete pogledati na linku ispod.

GZS