Вешти мајстор из Вранеши код Врњачке Бање није препарирао само мрава

Врњачка Бања - Готово да нема животиње, од малог миша до огромног дивљег вепра која није прошла кроз радионицу Градимира Котуровића Котура

из села Вранеши надомак Врњачке Бање. Код овог вештог масјтора, стизали су као ловачки трофеји и лешеви, а он им је својим спретним рукама давао нови живот, па су тако многе пернате живуљке, мачке и канаринци, руку на срце, изгледали - лепше мртве, него живе, преноси агенција РИНА.

„Препарирати животињу изузетно је тежак и комликован процес, који мора бити прецизно одрђен од почетка до краја. Препарира се само оно што је ловом дозвољено, иако ће неки рећи - јадне животиње, многима сам препариорао и кућне љубимце и људи су због тога заиста били срећни, јер је на тај начин њихова омиљена животиња доживела вечност. Тајне заната морају да се знају, а врло често препариране животиње имају и неку поруку, препарирају се у неком датом тренутку, кад угледа ловца, или са неком другом животињом", рекао је Градимир за РИНУ.

У својој дугогодишњој каријери, како каже, само мрава није препарирао. А на његовом радном сталу нашли су се изузетно мали примерци канаринаца, па све до масивних дивљих свиња које су тежиле и преко 200 килограма. Неки људи желели су да препарирају чак и неке домаће животиње, као што је био ован са Пештера. Међутим, нису изостали ни егзотични примерци.

„Муштерија ми је једном донела питона дугог 12 метара и њега сам препарирао, као и малог жутог миша који се налази у Националном парку Ђердап, а имао сам прилику да радим и мајмуна, њему сам ставио и љуљашку и играчке, да све изгледа као да је оригинал жив", рекао је кроз осмех Котур ког познају сви ловци у овом делу Србије.

Драгомир је један од ретких преосталих који се бави овим занатом, јер да штави кожу и препарира животиње данас се ретко ко одлучује. Ипак, у послу му највише помажу супруга Мара, искусна шнајдерка која од коже прави одевне комаде, али и син који ће скоро па сигурно наставити породичну традицију Котуровића.

 

РИНА (ГЗС)