из села Вранеши надомак Врњачке Бање. Код овог вештог масјтора, стизали су као ловачки трофеји и лешеви, а он им је својим спретним рукама давао нови живот, па су тако многе пернате живуљке, мачке и канаринци, руку на срце, изгледали - лепше мртве, него живе, преноси агенција РИНА.

„Препарирати животињу изузетно је тежак и комликован процес, који мора бити прецизно одрђен од почетка до краја. Препарира се само оно што је ловом дозвољено, иако ће неки рећи - јадне животиње, многима сам препариорао и кућне љубимце и људи су због тога заиста били срећни, јер је на тај начин њихова омиљена животиња доживела вечност. Тајне заната морају да се знају, а врло често препариране животиње имају и неку поруку, препарирају се у неком датом тренутку, кад угледа ловца, или са неком другом животињом", рекао је Градимир за РИНУ.

У својој дугогодишњој каријери, како каже, само мрава није препарирао. А на његовом радном сталу нашли су се изузетно мали примерци канаринаца, па све до масивних дивљих свиња које су тежиле и преко 200 килограма. Неки људи желели су да препарирају чак и неке домаће животиње, као што је био ован са Пештера. Међутим, нису изостали ни егзотични примерци.

„Муштерија ми је једном донела питона дугог 12 метара и њега сам препарирао, као и малог жутог миша који се налази у Националном парку Ђердап, а имао сам прилику да радим и мајмуна, њему сам ставио и љуљашку и играчке, да све изгледа као да је оригинал жив", рекао је кроз осмех Котур ког познају сви ловци у овом делу Србије.

Драгомир је један од ретких преосталих који се бави овим занатом, јер да штави кожу и препарира животиње данас се ретко ко одлучује. Ипак, у послу му највише помажу супруга Мара, искусна шнајдерка која од коже прави одевне комаде, али и син који ће скоро па сигурно наставити породичну традицију Котуровића.

РИНА (ГЗС)