pokroviteljstvom Opštine Čajetina i uz podršku Turističke organizacije Zlatibor, jednoglasno je odlučio da zaslužnim pojedincima i organizacijama dodeli osam plaketa pod nazivom „Vitez Srbije”.

Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović je tom prilikom izjavio da je izuzetno zadovoljan što su priznanja dobili oni koji neguju i čuvaju tradiciju, oni koji vraćaju veru i volju u život.

„Mislim da je to nešto što bi svi mediji u Srbiji trebalo da zabeleže, jer ovo je jedini, najbolji i najvažniji način da se očuva srpska kultura i tradicija, upravo kroz rad naših dobitnika koji su davali i daju ogroman doprinos srpskoj kulturi. Naši dobitnici su ove godine posebno posvećeni deci, što još više daje na značaju ovom našem priznanju i zbog toga im od srca čestitam”, zaključio je Stamatović.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović

„Veoma mi znači ovo priznanje. Naći se u društvu ovakvih dobitnika, čast je. Zahvalna sam onima koji su uredili da dobijem ovo priznanje, to je jedno od najvažnijih koje sam dobila”, rekla je Gordana Maletić, dobitnica priznanja za književnost.

Priznanje Vitez srpske glume je dobio Nenad Jezdić, dramski umetnik snažnog i jedinstvenog glumačkog izraza.

„Čojstvo i junaštvo. Junaštvo je isto što i viteštvo, viteštvo je isto što i junaštvo, a i jedno i drugo ne idu bez čojstva, kako kaže Marko Miljanov. Glumac u ovakvim situacijama mora da se trudi da brani sebe od sebe. Sebe večeras na Zlatiboru, sa vama, sa svojim ljudima, sa svojim narodom, da odbranim od sebe onog koji se nadima, koji se gordi i koji gaji u sebi neka preterana, loša, gorda osećanja”, rekao je Jezdić primajući priznanje.

Vitez srpske muzike postao je virtouz na harmonici Ljubiša Pavković, koji je, između ostalog, objavio i antologijsku zbirku odabranih narodnih pesama pod nazivom „Narodne pesme Balkana”. Zahvaljujući se na priznanju, Pavković je rekao da bi „pre svega želeo da se najtoplije zahvali na nagradi Vidovdanski vitez, jer je viteštvo iskonska tradicija srpskog naroda. Za sve ove godine, i uz muzičku karijeru koja traje između 50 i 60 godina, da malo nešto od toga dodirnem i da pipnem ove ideale, onda je danas pred vama srećan čovek”.

Višestruko nagrađivan umetnik Slavko Krunić je dobitnik priznanja Vitez srpskog slikarstva. Njegove ilustracije su našle put do brojnih knjiga i časopisa, a sa francuskom književnicom Elodi Pinel je objavio knjigu „Satirikone”.

„Viteštvo je za mene čulnost, a čulnost je umetnost. Da se prepustimo čulima, mi, laureati, smo ovde jer tu čulnost umemo da prenesemo”, zaključio je Krunić.

Autor serijala emisija „Nekada davno - Srpske narodne bajke”
Valentina Delić dobitnik je priznanja Vitez srpske kulture u oblasti očuvanja tradicije.

„Bajke su veze sa našim precima, sa tom divnom dalekom porodicom koja je uz vatru morala da pronikne kroz maglu tame i ispovedala nam bajke o tim tajnama. Kad-god smo u krizi, mi se zapravo pitamo ko smo. A, naši preci iz bajki nam kažu „ne brinite, vi ste naša deca. Mi smo se već davno susreli s tom aždajom pred kojom stojite. Mi smo je pobedili i pobedićete je i vi”, izjavila je Delićeva.

Dr Aleksandar Kamenov preuzeo je priznanje Vitez srpske medicine u ime svih kolega sa Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Niš, koji su nakon gotovo 100 dana rada i 12 uzastopnih radnih vikenda, bez dodatne finasijske naknade, osvarili postavljen cilj – da se eliminišu liste čekanja za operacije i da se pređe na liste za njihovo zakazivanje.

„Samo sam jedan od 127 članova te velike ekipe lekara, anesteziologa, hirurga. Ni bez jednog člana ekipe ne bi bilo moguće da uradimo sve ono što smo uradili”, rekao je dr Kamenov.

Priznanjem Vitez srpskog sporta nagrađen je paraatletičar Nebojša Đurić, koji je na Svetskom kupu u paraatletici u Italiji osvojio zlatnu medalju i pritom oborio svetski rekord u bacanju diska.

„Prvo bih želeo da se zahvalim Opštini Čajetina i Turističkoj organizaciji Zlatibor, kao i predsedniku opštine Milanu Stamatoviću, na ovakvoj, za mene jednoj od najznačajnijih nagrada u životu. Ipak su ljudi prepoznali nečiji rad, odricanje i uspeh koji sam, Bogu hvala, doneo svojoj državi i svom narodu”, naglasio je Đurić.

Vitez srpske privrede postao je Ljubiša Krstajić, koji je investicijom u hotel „Bor baj Karizma” značajno doprineo daljem razvoju hotelijerstva na Zlatiboru. Marketing menadžer hotela Emilija Manojlović se u ime gospodina Krstajića zahvalila na priznanju i dodala da „prvenstveno želi da se zahvali Opštini Čajetina i njenom predsedniku Milanu Stamatoviću i da smatra da će otvaranje ovog hotela doneti jednu novu vrednost na Zlatibor. Nadamo se da ćemo time doprineti pozicioniranju Zlatibora kao jedne od najatraktivnijih destinacija za turizam na svetskoj turističkoj mapi”, zaključila je Manojlović.

U kulturno - umetničkom programu Vidovdanskih kulturnih svečanosti su učestvovali dramska umetnica Vaja Dujović i vokalna etno grupa „Istočnik”, a nakon toga su svi mogli da pogledaju pozorišnu predstavu „Knjiga o Milutinu” sa Nenadom Jezdićem u glavnoj ulozi.

Glas zapadne Srbije