kako bi zemlju pripremili za setvu, a već neko zasejano povrće zaštitili.

Iako kalendarski zima još uvek nije završena, sutra zvanično počinje proleće, brojni povrtari, poput Slavka Damljanovića su već uveliko na svojim parcelma.

Slavko Damljanović iz Ljubića, poljoprivrednik, foto: 4N Studio

„Ja sam već posejao grašak, preventivno sam sipao pepeo kako bi sve bilo ekološki čisto i zdravo. Pored graška, zasejao sam luk, šargarepu, peršun, zelenu salatu, krompir… U mojoj baši je sve organski, jedino ću hemijske preparate koristiti za krompir zbog zlatice”, rekao je za Glas zapadne Srbije Slavko Damljanović iz Ljubića.

On je istakao da je parcelu u kojoj seje povrće oplemenio krečom zbog crva, a a zbog kvaliteta zemljišta.

Ljiljana Stojković Jovanović, savetodavac za zaštitu bilja Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak, foto: 4N Studio

Kada je u pitanju povrće, struka savetuje pre svega primenu preventinih mera, kako bi se sprečila pojava bolesti i štetočina.

„I plodored može biti jedan od mera zaštite, znači smena useva četvorogodišnji I petogodišnji plodored. Inače, s obzirom na to da je u našem kraju u povrtarstvu najviše zastupljena proizvodnja krompira, važno je povrtarima skrenuti pažnju da je najveća štetočina krompirov moljac, posebno u krajevima u dolini Zapadne Morave. Najugroženije su sorte krompira koje se vade krajem avgusta i početkom septembra. Preventivne mere koje bi mogle da stave pod kontrolu ovu štetočinu  su najpre izbor sorte krompira iz ranijih rokova setve, zatim seme mora biti zdravo, kao i primena četvorogodišnjeg i petogodišnjeg plodoreda”, rekla je Ljiljana Stojković Jovanović, savetodavac za zaštitu bilja Poljoprivredne savetodavne stručne službe Čačak.

Uključenje emitovano u emisiji „Jutro” na Prvoj televiziji:

GZS