локални познаваоци овог феномена све су прилике да се и Србија може похвалити њиховим постојањем. На путу ка ариљском селу Висока, са леве стане уздижу се два пирамидална брда која сваком пролазнику западају у око. Смештена су на истој географској ширини као босанске пирамиде, позицији према звездама а и угао који захватају оне комшијске истовентан је овима у Србији.
Ариљске пирамиде, Фото: РИНА
„То су врхови мали и велики Остреш, многи их називају ариљске пирамиде не само због шпицастог изгледа, већ и по томе што су сличних и висина и димензија као оне у Босни и Херцеговини. Као деца ми смо се пели на сами врх Остреша и наилазили на бројне мистериозне споменике који су сакривени добуко у шими, као и на неке рупе, налик подземним тунелима које су изгледали језиво. Овде су у неколико наврата вршена бушења ради испитивања терена, а многи верују и да ова два пирамидална брда крију неку енергију”, рекао је за РИНУ Драган из села Добраче код Ариља.
Топоними би такође могли да указују на подударности. У близини босанских пирамида је место Високо, а код ариљских село Висока. На том подручју сместила се и Височка бања са много термалних извора што такође може бити још један параметар да се у близини налазе пирамиде, које у свом саставу имају доста шупљина и доста пећина. Два пирамидална брда код Ариља се од околине издвајају оштрим ивицама, а стрме стране воде ка реци Велики Рзав.
„Постоје многи путеви који воде до врха, али њима кроче само алпинисти и планинари. Они који су физички спремни јер су успони јако велики и стрми. Најприступачнија је јужна страна. У летњем периоду има доста гмизаваца, па се не препоручује кретати без неког искуснијег члана посаде. У неколико наврата су вићани и медведи”, додао је Драган.
Ариљске пирамиде, Фото: РИНА
Још увек обавијене велом мистерије, ариљске пирамиде чекају неког ко ће ид детаљно истражити и потврдити све ове чињенице. Бројни туристи који се упуте на овај локалитет остају фасцинирани природним лепотама Височког кањона, али и лековитошњу бањске воде. То лечилиште постоји читавих осам векова, а у управо у Височкој бањи су многи пронашли спас.
ГЗС/РИНА
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.