Ево шта кажу млади из западне Србије о животу на селу под родитељским кровом

Чачак – Ко прави „мамине синове”, ко су „алфа мушкарци”, које су предности живота на селу, екипа

Гласа западне Србије истрживала је шта кажу млађе генерације у западној Србији о тим увек актуелним темама.

Ма где живели, увек сте мамин или татин син, па тако и Иван Мартић из чачанског села Прислоница под планином Вујан живот у заједници сматра привилегијом.

Иван Мартић, село Прислоница, фото: ГЗС

„Сматарм да подједнако и у граду и у селу има маминих и татиних синова. На селу се види по томе, како је урађена окућница, да ли су сређени и затегнути домаћинство и двоприште, док у граду деца немају неке обавезе, па отац и мајка, некада мисле о њиховим обавезама, него они сами. Све је то некако другачије на селу, свакако има се много више обавеза”, рекао је за Глас западне Србије млади домаћин Иван Мартић из Прислонице.

Нема посла у газдинству Мартића, који не прође кроз Иванове руке, а његови радови, виде се одмах са првим пролећним данима, у виду на време изоране баште и посејане пшенице.

„Мислим да родитељи праве сами те мамине и татине синове, околина, друштво, тога на селу толико и нема. Ја сам све неопходне пољопривредне радове за овај период године одрадио, међутим, када су у питању такозвани „алфа мушкарци” сматрам да то пре свега има везе са духом, умом, а не са телесном тежином, физичком лепотом или конституцијом”, појаснио је Иван.

Село Прислоница под планином Вујан из ваздуха, фото: ГЗС

Овај млад човек сматра да је напредно пословање XXI века, можда довело до одређених уврежених мишљења и ставова у народу.

„Можда је баш напредна технологија створила те такозване мамине и татине синове, који све завршавају онлајн, са столице, за рачунаром, телефоном, док код нас на селу још увек је остала механика, пољопривреда, физичка активност, а овде за све мора да се засуче рукав и ако хоћеш неки резултат, мораш да се добро ознојиш”, закључује Иван, како га мештани зову Војвода са Вујна.

Иван Мартић, село Прислоница, фото: ГЗС

Иако, млад човек, Иван се не либи ни једног посла и он је објаснио како није важан поштански број, а само мештани овог краја знају зашто га зову Војвода са Вујна.

Прилог емитован у емисији „150 Минута” на Првој телевизији:

ГЗС