походу Карађаорђа на Стару Рашку у Првом српском устанку. Један Карађорђев шанац смештен је и у селу Катићи, кроз које током лета прође више туриста него становника. Шанчеви су почетком 19.века прављени као стратешка места, погодна за осматрање и стражу, али и за одбрану од непријатљеског напада. Онај подно планине Мучањ пре неколико година је уређен и представља место које посетиоци радо обилазе.

„Те 1809. године Карађорђе је тада прошао ивањичким крајем када је кренуо у освајање Нове Вароши и Сјенице. У шанцу на Катићима оставио је део војске која се одупирала непријатељу и бранила положаје. Захваљујући томе сачувани су српски положаји на потезу од Голије, преко Јавора и Мучња“, изјавио је за РИНУ Милоје Остојић из ТО Ивањица.

Са унутрашњих страна шанчева подизани су бедеми, често су се ту налазила и посебно изолована места за топове и муницију, а око њих су копани дубоки ровови. Након битке, они су служили као место окупљања и центар друштвеног живота, одржавали су се сеоски сабори.

„Србија је, вративши део територије и добивши независност и самосталност, закључила своју националну револуцију, чији су барјак понели Kарађорђе и устаници 1804. године. Да су се битке водиле у ивањичком крају потврђује и народна песма која каже: "Ој, Јаворе, не треба ти кише, јунаци те крвљу натопише, нема места, ни камена твога, да не чува јунака једнога," рекао је Остојић.

Након завршених устанака, како је време одмицало шанчеви су били заборављни у народу и губили су своју историјску и националну вредност. Мали број њих је уређен попут овог у близини Мучња, а већину осталих нагриза зуб времена иако су још увек сведоци српске историје имукотрпне борбе наег народа против Турака.

„Шанац на Катићима у близини уређен је пре две године и представља значајан туристички локалитет као допуна понуди који општина Ивањица нуди. Излетиште посећују локлани становници, али врло често и групе ђака које у природу уче јако важну лекцију из историје", закључио је Остојић.

ГЗС