Борчеве легенде воде Скупштину клуба

Чачак - У Скупштини Борца у наредном четворогодишњем мандату биће 28 делегата. За председника Скупштине изабран је Предраг Кулашевић -Гагило,

а његов заменик биће Растко Драгићевић. Ево како изгледа биографија ове двојице борчевих легенд.

 

 

Председник Скупштине ФК "Борац", Предраг Кулашевић-Гагило, фото: ГЗС

Предраг Кулашевић -Гагило, својом спортском, радном и животном биографијом обележио је низ деценија нашег клуба, учествујући као играч, тренер или руководилац у свим великом достигнућима Борца од шездесетих година прошлог века.

Био је:

- првотимац Борца 12 година у најславнијој генерацији клуба;

- помоћник шефа стручног штаба 15 година;

- технички директор клуба у време кад је генерација Чакара и Драгутиновића улазила у Прву лигу;

- технички директор у време док је спонзор клуба био Миленко Костић;

- биран је у четири сазива Скупштине ФК Борац.

Кулашевић је рођен 25. фебруара 1943. године у чачанском насељу Циганмала, растући уз оца Љубишу и мајку Косару Мишовић.

Завршио је Економску школу у Чачку и вишу Економску школу у Београду. Радио је у ЦЕР-у 10 година као комерцијалиста а затим прешао у занатску задругу „Универзал” где је био најпре комерцијални директор, а од 1998. године је генерални директор „Универзала”.

Носилац је бројних признања. Изабран је у најбољи тим Борца у 20. веку, спортски новинари Чачка доделили су му награду за животно дело, а 2009. године добио је највише друштвено признање у нашој средини, Децембарску награду Чачка.

Добитник је других признања за свој рад: Плакете Црвеног крста Чачка за допринос раду ове организације, Златне плакете „Трофеја Гуча” за изузетан допринос развоју омладинског фудбала (децембра 2016.), плакете ФК Младост – Радост за успешну сарадњу и допринос развоју клуба (децембра 2016.) и Награде Фудбалског савеза града Чачка за допринос развоју фудбала на територији града.

Заменик председника Скупштине ФК "Борац", Растко Драгићевић-Рацо, фото: ГЗС

Растко Драгићевић-Рацо рођен је 20. фебруара 1940. у Београду, регистрован је за Борац са 16 година и са непуних 17 одиграо прву првенствену утакмицу у тадашњој Крагујевачкој зони, по чему је рекордер клуба. У анкети играча и навијача изабран је у најбољу једанаесторицу Борца свих времена, и те две чињенице сведоче о каквој је спортској личности реч.

Драгићевић је играо у тиму који је 15. јула 1962. по први пут у клупској историји увео Борац у савезни ранг – Другу лигу, група „Исток”. Био је првотимац све до 1968. године и за први тим је одиграо укупно 400 утакмица.

По завршетку играчке каријере, прихватио је разне дужности у Борцу. Био је члан управе, техничких комисија и комисија за рад са младим играчима, заједно са Кулашевићем. Био је „технико” у време када су први тим водили Слободан Остојић, Душан Радољић и Михаило Коларевић, и члан Скупштине клуба до последњег сазива.

По занимању је саобраћајни инжењер, био је комерцијални директор и в.д. генералног директора трговинске куће „Стјеник” у Чачку, из најбољих дана тог предузећа. Сада је пензионер, живи у породичној кући у Љубићу.

Глас западне Србије