делују испразно. Зна и Вучић, али и моји саговорници тачно шта смо ми радили и урадили 16. јануара. Зато такав интензиван напад на нас. Ми се не љутимо. То је доказ наше снаге. Зато их позивам да засуку рукаве, уместо да испадују смешни пред милионским аудиторијумом”, каже Бошко Обрадовић, председник Двери оцењујучи учешће својих саговорника у емисји „Утисак недеље“ Радомира Лазовића, из покрета Не давимо Београд и Бориса Тадића, председника СДС.

Њих тројица су се оштро вербално сукобили око одржаног рефрендума, геноцида у Сребреници и око Косова.

Он наводи да Лазовића поштује као опозиционог саборца.

– Међутим, начин на који је покушао да минимизује борбу и ангажовање Двери на референдуму и победу у највећим српским градовима, говори о ресантиману према Дверима и на том пољу. Па га питам поново, као и Тадића, колико људи су извели као контролоре у целој Србији? Двери 2.500. То су наши дискретни хероји демократије, људи од крви и меса. Победили смо свуда где су стајали и бранили вољу народа – каже он.

Његов најснажнији утисак из емисије је, како каже, то да су Двери као млади конзервативни покрет, који носи једну алтернативну политичку платформу за промену система, на добром путу.

– Јасно је да то смета највише режиму, али очигледно и лево-либералној политичкој сцени навиклој да буде мезимче система. Мораће да науче и једни и други, да у Србији постоји једна нова, чиста и легитимна конзервативна позиција, која снажно одбацује дискурзивни монопол ауторитарног либералног популизма, у који смо могли да се осведочимо у емисији. Јасно је да њима смета идејно-програмска и персонална потенција Двери, која се појављује на крилима референдумске победе и са свежим зеленим патриотизмом, који није субмисиван према зеленим корпоративним агендама, већ је здрав, чуваран и усмерен на будућност. Србија није на продају. А наши зелени очигледно мисле да треба да монополизују једну, пар еxцелленце, конзерватаивну тему, каква је очување животне средине – наводи он.

Како додаје, боли их што су Двери у средишту борбе против Рио Тинта и што компетентно наступају на том пољу.

– Двери не дозвољавају да овакве теме прекрију кључна питања опстанка наше државе и нације: а то је комплексна регионална агресија којом је српски народ изложен, кроз историјску политику и политику сећања, којима се проглашава злочин у Сребрници за геноцид. Да се разумемо, Запад је успоставио наратив о геноциду у Сребреници, да би накнадно легитимизовао агресију на Србију и Црну Гору, окупирао КиМ, и сада покушава да укине Републику Српску. Зато свако ко проглашава злочин у Сребрници за геноцид, ради у прилог те логике. И знају то одлично и моји саговорници из Утиска. Али се чине невештим – наводи он.

Каже да „махање папирима бившег председника Тадића, који је својом политиком, заједно са Дачићем директно помогао развијање те логике на штету Србије, остаје као жалостан гест једне маргиналне политичке фигуре, чије је време прошло”.

– Они у Дверима непогрешиво препознају вредносни антипод своје политике. Та ме чињеница истински радује и то је мој најјачи утисак – закључује Обрадовић.

Упитан да ли је у таквим околностима могуће потписати и држати се договора о ненападању одговара да што се њега лично тиче и покрета Двери, апсолутно да.

– Двери су свој демократски капацитет доказали кроз своју дугогодишњу борбу, али и деловање Савеза за Србију, демонстрације, бојкот лажних избора. Све до прихватања на позив о сарадњи за одбрану изборних резултата-управо од Не давимо Београд. Двери су против псеудопатриота и псеудодемократа. Ми желимо стварне саборце у овој борби. Двери ће и даље бити фактор синтезе. Двери су потребне Србији и без нас нема победе против Вучића. То сви полако схватају.Остаје да то јавно и признају – каже Обрадовић.

ГЗС/Данас