локација у овом делу земље. Међутим, ова туристичка атркација идеална је и за многе пецароше који овде могу да улове капиталне примерке. Да рибарење у води Перућца не може да досади најбоље показује и по стажу најстарији пецарош Драгиша Бошковић.

"Скромних последњих педесет година непрекидно проводим време на овом језеру. Велика је разлика пецати на реци Дрини и на Перућцу, због коришћења прибора, начина пецања и онога што желите да буде ваш улов. Део сваког дана проведем на језеру, то је мој начин за опуштање који бих препоручо свима у ово брзо време у ком живимо. Поред воде имате мир, тишину и могуће је остварити добар улов", каже за РИНУ Драгиша.

Драгиша је по стажу најстарији пецарош на језеру Перућац, фото: РИНА

Овај пецарош из Бајине Баште свој радни век провео је махом у директорској фотељи, коју је заменио оном још удобнијом сатканом од обала живописног језера. Његова канцеларија уместо сива, сада је смарагдно зелена. У Националном парку Тара из године у годину је све више оних који желе да уживају управо попут Драгише, а кући се враћају са трофејима.

"Током мог дугогодишњег риболова скоро све време водим евиденцију јер су таква правила Национланог парка и могу слободно да кажем се овде уз мало вештине могу упецати сомови од 40 килограма, шарани и амор од по 15 килограма. То су трофеји којих има чак и по 20 месечно, што се може подвести под одличан улов", рекао је Драгиша.

Драгиша је по стажу најстарији пецарош на језеру Перућац, фото: РИНА

На језеру Перућац се сваке године одржава такмичење у лову на младице, а такође је могуће упецати заиста велике примерке. Осим младице богато је и кленовима, сомовима и шаранима, а све што вам је потребно да би попут Драгише уживали у свој овој лепоти јесте риболовачка дозвола коју лако можете добити у неком од локалних друштава, штап и мало “пецарошке среће” да "риба загризе".

ГЗС/ РИНА