Алем Ровчанин, власник интернет портала ПП Медиа, плати милион динара због наводно претрпљених болова и повреде части и угледа. Истом, недавном пресудом, тужилац Тандир обавезан је да Ровчанину исплати 136.650 динара на име трошкова парничног поступка, а одлуку је изрекла Милена Васић Пејчић, судија појединац ВС у престоници.
У образложењу пресуде наводи се да је Тандир тужио Ровчанина јер је његов портал, 16. јануара 2018, објавио текст под насловом „Мицановић: Мекић, Тандир и његова тетка ме рекетирали? Тандир: Поднећемо кривичну пријаву против Мицановића”. У спорном тексту наводи се, поред другог, да је Тандир фебруара 2017. „око 23 сата” позвао Мицановића на састанак а позвани је то описао на следећи начин:
„Састанак је кренуо претећим и уцењивачким тоном. Прећено ми је да, ако не потпишем налог за пренос средстава од 250.000 динара, Одбојкашки клуб `Бамби волеј` биће избачен из општинског финансирања и угашен и да ће све учинити да мојој деци, која су сјајни студенти на Филолошком и Филозофском факултету, буду уништени пословни животи”.
Мицановић је после тога поднео пријаву полицији поводом овог случаја и за читав случај заинтересовао се портал Глас западне Србије из Чачка, власништво Гвоздена Николића. Николић је пре објављивања текста и кривичне пријаве затражио коментар од Тандира, а овај му на мејл поручио да ће му одговорити његов (Тандиров) адвокат, приватном кривичном тужбом”. Затим је ГЗС објавио текст о овом замешатељству, а Ровчанин само пренео на свој портал у Пријепољу.
Суд у Београду је, узимајући све доказе као целину, утврдио следеће чињенице...
„Тужилац Тандир је шеф посланичке групе Странке Правде и помирења у Скупштини Србије и потпредседник странке, а у тренутку објављивања спорног текста био је одборник у СО Пријепоље и шеф одборничке групе. Дана 16. јануара 2018. на Ровчаниновом порталу објављен је текст где се наводи да је Адис Мицановић Полицијској управи у Пријепољу поднео кривичну пријаву против Тандира и Мекића, због претњи, уцене, преваре и обмане, где наводи: У фебруару 2017. после двомесечног убеђивања и обећања, приступио сам странци на чијем челу на локалном нивоу јесу Тандир и Мекић...
Председник сам најуспешнијег колектива за 2015. и 2017. (`Бамби волеј`, одбојка) и моје приступање тој партији било је искључиво из спортских разлога и убеђења. Обећавано је да ће клубу помоћи кроз услове за тренинге и такмичења, спортску опрему и улагања, али су први неспоразуми настали уочи расподеле средстава финансијским организацијама за 2017. кад ми је Медо Мекић неколико дана раније изјавио да су одбојкашком клубу дали 1.008.500 динара, али под условом да од те суме 250.000 вратим партији...
Тог дана Медо Мекић донео ми је бланко налог за пренос 250.000 динара, иако средства из општине, намењена спортским клубовима, још нису била пребачена. То је за мене био шок, огорчен одбио сам и напустио састанак. Међутим, исте вечери око 23 сата позван сам на састанак у просторије Вакуфске куњихе од стране Тандира и опет се кренуло претећим и уцењивачким тоном...”
У оспореном тексту додаје се да је Мицановић такође изјавио шта се збивало даље:
„Сутрадан, Недо Мекић не позвао на састанак и рекао ми да прихватим све услове јер је ово битан тест за нас двојицу у странци, и да су те паре предвиђене за куповину камера и опреме за ТВ Санџак и њен огранак у Пријепољу. Такође ми је рекао да председник општине Пријепоље није нашао други начин да финансира куповину опреме за Санџачку телевизију из Новог Пазара, осим овакву, преко нашег клуба...”
У полицијском записнику наведен је и следећи исказ Мицановићев:
„Дана 31.5.2017. клубу је пребачено из општинског буѕета 720.500 динара а већ сутрадан, 1. јуна у јутарњим сатима, Медо Мекић је дошао код мене и донео ми осам рачуна и уговор са фирмом `Globoal partners plus doo` у укупној вредности од 170.000 динара. Потписао сам му све рачуне, налог за пренос и пребацио новац на поменуту фирму, а касније сам сазнао да је њен заступник тетка супруге Самира Тандира...”
Суд у Београду, међутим, утврдио је да спорни текст представља садржину усредсређену на питања од јавног интереса, „па су границе шире кад је реч о носиоцима функција„ као што је Тандир. „У предметном тексту верно је пренета изјава трећег лица, па се не може сматрати да је реч о произвољном личном нападу аутора текста. Тим пре што је тужиоцу послат предметни текст пре објаве како би се о љему изјаснио и при чему је његов одговор унет у наслов текста”.
Тандир има право жалбе Апелационом суду у Београду.
ГЗС
