Чачка, обележен је несаломивом жељом да њихова мезимица прогледа, јер је рођена слепа због катаракте на оба ока. Али, и невероватној упорности читалаца „Вести“ из целог света да својим новчаним прилозима помогну да Милица прогледа и да, као и свако дете, ужива у свом одрастању.
Милица је захваљујући новцу који је пре четири године прикупљен у рекордном времену, а реч је о значајној суми новца који је био потребан за операцију у Калуги, у Русији, прогледала. Међутим, борба Тутуновића за њено потпуно оздрављење и данас траје.
Као официр који је добровољно напустио војску имам војничку част која ми налаже да себи и другима јавно кажем да наша Милица никада не би прогледала да није било часних људи из света који су нам помогли да прикупимо новац за операцију и део рехабилитације. Према грубој рачуници, лечење је коштало око 13.000 евра. Нажалост, нашим мукама ту није био крај. Упркос томе што је Милица прогледала, остале су бројне последице у њеном развоју. Поред тога и једна од важних ставки за спас и побољшање њеног вида, а то су очне стимулације у Новом Саду – започео је причу Зоран Тутуновић, отац Марије (12), Анђелије (10), Стојке (8) и Милице (6).
У међувремену, десило се и нешто чему се нико није надао, будући да је Зорана напустила супруга, као и њихове четири ћеркице, од којих је најмлађа Милица, дете са посебним потребама.
Зоран Тутуновић је самохрани отац четворо деце, Фото: Прив.архива
Не знам ни сам шта бих вам рекао. Свакако, гледајући са ове дистанце, две године касније, наш развод је био и најбоља могућа одлука. Мени је остало да се борим за децу како умем и знам, и право да вам кажем, много је тешко. Колико год радио и шта год радио, не могу довољно да зарадим како бих Милици обезбедио преко потребне стимулације, одласке код логопеда и све што уз то иде. Породицу издржавам од онога што зарадим од даноноћног рада са тримером за крчење шибља поред путева, дворишта, запарложених њива… и немамо више никаквих примања. Зато сам поново у потпуно безнадежној ситуацији и принуђен да се још једном обратим добрим људима за помоћ – искрено ће Зоран.
Истина, живот његове мале Милице у тоталном мраку оставио је озбиљне последице, па је и после успешне операције након које је прогледала настављена борба за њено оздрављење. Иако су превалили већи део пута, Зоран је често водио Милицу на рехабилитацију у Нови Сад како би уз помоћ медицинских метода вратили изгубљено време у њеном развоју.
Здравствено стање се полако поправља, али и Зоран Тутуновић и лекари знају да су за потпуни опоравак Милице потребни и време и новац.
За Милицу, али и Марију, Анђелију и Стојку борим се свим силама, не само да им омогућим најосновније, већ некако и надоместим то што су остале ускраћене за мајчинску љубав, што је посебно тежак задатак. Не знам ни да ли сам му дорастао, али оно што сигурно знам, то је да морам пробати и учинити све да им омогућим здраво одрастање – истакао је пожртвовани отац Зоран.
Малој Милици, вид су такорећи омогућили хумани читаоци „Вести“, али захвални отац Зоран Тутуновић свестан је да ће још доста воде протећи Моравом док Милица коначно не надокнади изгубљено у периоду живота када је живела у потпуном мраку, јер иако је Милица физички много напредовала, психички је на нивоу детета од три године. А да буде још теже, иако је 25. јуна напунила шест година, не говори. Зато се отац Зоран толико бори да јој омогући не само очне стимулације како би побољшао вид, већ и све друго што је неопходно како би Милица једног дана постала самостална и уживала у чарима детињства као и њене старије сестре, па макар морао и на коленима да моли.
Зоранов контакт телефон је +381 61 266 15 45 и +381 61 216 26 20 и договорити се око начина доставе помоћи.
З.Марјановић, Вести / ГЗС
