предузећа „Анђелија Мишић” доо из Коштунића и то као правног лица непосредном погодбом, уз јавно прикупљање понуда. Процењена вредност дужника је 186,6 милиона динара, а новчани износ за учешће у продаји је пет милиона динара. Процењена вредност није минимално прихватљива, нити је на други начин обавезујућа приликом одређивања висине понуде.

Ова данас закоровљена и запуштена заједница на једној од најлепших српских планина већ деценију и по пропада и чека новог домаћина. Дочекала би и раније да није спорна цена. Људи који се разумеју у ову врсту послова сматрају да се предузеће никада не може продати по овој цени и због тога је одређен метод непосредне погодбе уз јавно прикупљање понуда. Није тајна да постоји заинтересовани инвеститори из САД који су спремни да за „Анђелију Мишић” сада дају и 100.000 долара више него на претходном надметању кад највиша понуда износила 220.000 евра. Стечајни управник покушава да ову имовину приведе намени и предаје у руке оних који су спремни да улажу али је питање како ће се и ова, девета продаја завршити.
Инвеститор из Америке, сазнаје Глас западне Србије, спреман је да на овом простору отвори старачки дом за житеље са друге стране океана, да уложи у обнову око пет милиона долара, али није извесно да би прихватио овако високу процењену вредност, коју је одредио вештак из Ужица.

Коначну одлуку о избору купца у поступку продаје непосредном погодбом, уз јавно прикупљање писаних понуда, доноси одбор повериоца, ако је најбоља понуда нижа од 50 одсто процењене вредности. Сва заинтересована лица, након откупа продајне документације, уплате новчаног износа за учешће у продаји, могу доставити иницијалну затворену понуду у писаном облику. Крајњи рок за достављање понуда је 14. август ове године.

Позивају се сви ученици који су испунили услове за учешће у продаји да приступе непосредној погодби ради одређивања коначне цене која ће се одржати 14.ч августа у 12:15 у просторијама стечајног дужника у Коштунићима у присуству коммисије образоване одлуком стечајног управника.
Све порезе и трошкове у вези са закључењем и реализацијом купопродајног уговора у целости сноси купац, а овлашћено лице је стечјани управник Гордани Хаџић (063/72-52-475).

Иначе, претходна продаја овог предузећа које је пало у стечај 29. септембра 2006. године није реализована а тада је, октобра 2018. процењена вредност износила 219 милиона динара.
Овај колектив обухвата велики број вредних грађевина и пространо земљиште на обронцима Сувобора. Реч је о укупно 13 објеката и то су: Етно –Кућа, Хотел у изградњи „Милица и Панајота“, Вила „Сувоборка”, Ресторан „Равна Гора”, Вајати за гостовање -10 комада, Дрвена зграда „Продановића магаза“, Објекат за произвосњу ПП и ПЕ врећа, Покривени базен у изградњи, Летња позорница „Амфитеатар“, Котларница са трафо станицом и резервоарем за гориво, Јавни санитарни чвор, Кошарлашко игралиште и Фудбалско игралиште. Земљиште је уписано као својина стечајног дужника укупне површине 19.348 м2, док је земљиште ванкњижно власништво стечајног дужника укупне површине 80.168 м2 . Такође предмет продаје и канцеларијска опрема, опрема за ткање и опрема за ресторан.

Комплекс у очајном стању

Цео комплекс који је предмет продаје налази се у очајном стању. Хотел који је замишљен да буде у категорија пет звездице до половине првог спрата затрпан је клизиштем које је напунило и део унутрашњих просторија иловачом. Унутрушње просторије су све девастиране и опљачкане јер су из њих покрадени каблови, столарија и све што се могло понети или продати у секударне сировине, где су завршила и два лифта. У управној згради која делимично, прокишљава, опао је малтер а жбун и купина је продрла кроз прозоре. Ресторан који је носио име Равне Горе проваљен је, делом покраден а кроз терасу је прорасло више дрвећа и трнастог жбуња. Ништа боља ситуација није и са вајатима од којих је остао само костур, који јесте здрав али без инвентара који је нестао почевши од туш кабина, вц шоља и славина. Поставља се питање зашто, ако имамо у виду да су шећеране и читави индустријски комплекси продавани у безцење и за један долар, се не поштују купци који су спремни да у ово равногорско село уложе пет милиона евра и плате реалну цену на терену.

На следећим фотографијама можете видети у каквом су стању објекти за које је проценитељ рекао да вреде милион и по евра и тиме одбио можда последњег купца. Подсећамо да је власник некретнине „Југоинпорт СДПР” који је својевремено државним (народним) новцем саградио комплекс. Нема сумње да би продаја озбиљном и провереном купцу (који постоји ) била велико олакшање не само за озбиљно државно предузеће већ и добробит околним равногорским селима.

ГЗС

Ресторан који је зарастао у коров