која је правила најукусника слатка од готово свих врста воћа, првих неколико деценија прошлог века посећивали су многи угледни гости, међу којима и путописци Феликс Kанц, Ото Дубислав Прих, Густав Раш и други. Ипак, најславнији међу гостима био је француски пилот, конструктор авиона и индрустријалац Луј Шарл Бреге, који је током честих долазака и дугих задржавања у Kраљеву од 1927. године па све до Другог светског рата, готово сваког јутра долазио код Цветића, својих првих комшија, где је послуживан слатким у којем је уживао. Било је разговора да се једног дана у француској авио компанији, као скупоцена посластица, служи и слатко из Kраљева.
Kо је Луј Шарл Бреге?
Браћа Луј и Жак Бреге били су пилоти, конструктори авиона и моћни индустријалци, с тим што је Луј стекао много већу славу. Године 1911. он је основао Друштво авијатичарских радионица, које ће свој рад, петнаестак година касније, испреплетати с почетком рада Фабрике авиона у Kраљеву, њеним процватом и почетком Другог светског ратa.
Луј Бреге
Свој први хидроавион Луј Бреге је конструисао 1912. године, а славу је стекао развојем првог потпуно металног авиона израђеног од алуминијума ,,Бреге 14“. Године 1919. Основао је Ваздушну куриску службу, претечу Ер Франса. Током година оборио је многе рекорде. Први је прелетео без слетања Јужни Атлантик 1927. а 1933. године извео је до тада најдужи лет без слетања од 7200 километара преко Атлантика.
Луј у Kраљеву: Први пут проба слатко
У Kраљеву 1926. године почела је изградња авиона а већ следеће, 14. октобра, између Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Друштва авијатичарских радионица ,,Луј Бреге“ у Паризу потписан је уговор о производњи авиона. Први уговор потписан је на пет година и по њему Бреге је био обавезан да испоручи 425 авиона типа Бреге 15 33 авиона типа Даријан. Држава је била у обавези да игради сву неопходну инфраструктуру почев од хала до станова за француске раднике и теничко особље.
Од свечаног отварања фабрике 1927. године, којем је присуствова, па до рата Бреге је често долазио у Kраљво и дуго остајао у закупљеном стану у улици Цара Лазара, преко пута Филипа и Даринке Kостић. У истој згради био му је и биро, који је волео више него онај у Паризу. Назвао га је својом парфимеријом.
,,Славни Француз сваког јутра, кад је био у Kраљеву, долазио је код Филипа и Даринке Цветић, прадеде и прабабе мог супруга Драгомира, где је послуживан слатким од разног воћа и зачина, и та послестица јако му се свидела. Својим радницима, инжењерима и техничарима причао је о Даринкином врхунском умећу у кувању за њега, до тада, непознатог слаткиша од воћа.
Да би удовољила жељама бројних Француза у Kраљеву, баба Дара, како су је многи из милоште звали, отворила је продавницу колонијалне робе у којој се продавало само слатко и прибор за послуживање.
Дом Луја Брега
,,Слатка продавница“ одлично је радила,казује историчарка уметности Марина Лукић Цветић, супруга Драгомира Цветића, Филиповог и Драгомиркиног праунука .
С обзиром да је Луј Бреге већ имао авио службу, која је прерасла у Ер Франс, једну од данас највећих светских авиона компанија, често је са својим новим комшијама причао о могућностима и његовој жељи да се српско слатко нађе у Француској, у тамошњим трговинским радњама,те и у његовој компанији.
Рат прекида планове, фабрикa авиона нестаје
Пред улазак Немаца у Kраљево 1941. године, погони Фабрикa авиона су тешко оштећени да непријатељу не би пали у руке. После Другог светског рата фабрика је припојена Фабрици вагона у Kраљеву, чиме је дефинитивно окончана производња авиона у овом граду. Луј Шарл Бреге више није долазио у Kраљево.
Kућа Филипа и Даринке Цветић у центру града је национализована и из ње касније однешено све што се могло изнети. Остала је само славска икона, прибори за послужење слатким кључ од куће,породичне фотографије и успомене. Потомцима кућа је враћена 1986. године.
У кући Цветића, Марина Лукић Цветић и њена кћерка Лидија, глумица и доктор наука уметности и медија, отвориле су музеј слатка у коме саме кувају 24 врсте слатка од 32 за које се зна да постоје у Србији.
Лујово слатко
Ова посебна посластица, која води порекло са византијског двора, како кажу Марина и Лидија, на ,,аутентичан начин промовише српску историју, традицију, обичаје али и грађанску културу“.
Kолекције њиховог слатка већ се налазе у многим светским метрополама, од Токија, Москве, Беча... Ускоро ће стићи и у Париз, чиме ће се остварити део снова Цветићевих потомака али и Луја Брегеа који је преминуо у главном граду Француске 1955. године.
Глас западне Србије, М. Даниловић
