Стуб одбране од града у хаосу: Радарски центар на Јеловој гори из Титовог доба са застарелом и похабаном опремом

Чачак - Чачанско село Миоковце погодио је прексиноћ јак град који је направио огромну штету, јер је овај крај познат по великим воћним засадима.

Војкан Томић противградни стрелац чија станица се налази у овом селу рекао је да је то поподне било горе него икада пре.

„Прошлих година имали смо исто град који је био огроман и успели смо да дејствујемо, а ове године је било горе. Испалио сам 10 ракета, у првом налету две ка Овчару и осам према Горњој Горевници. Од тих осам три су ми полетеле из лансера и пале у село. Моја ракета је погодила и фабрички круг Домиса. Нешто је преспојило у упаљачкој кутији и просто немаш контролу над ракетом. Нисам ни ја овде безбедан. Када удари гром ја морам да побегнем из кућице и да залегнем, јер је жица стара 40 година, кородирала и не може да спроведе гром у земљу. Причао ми је колега из Пријевора да је ударио гром и да су се жице усијале скроз. Имам полиестерове ракете дугог и кратког домета, оне су доста квалитетније. Имамо ракете које производи корпорација Трајал, те три су ми излетеле из лансера и пале на земљу, од којих је једна завршила у Домису”, рекао је за агенцију РИНА Томић.

Миоковци

Према његовим речима пола стрелаца из Чачка нема комуникацију са центром из Ужица, због репетитора.
„Треба да се стави један предајник, јер пола Чачка не чује центар. Тако је било и тај дан, стрелац Рајца пита да ли неко чује команду, ја сам је чуо и морао да му командујем”, казао је Томић.

Радарски центар Ужице на Јеловој гори

Иначе, Радарски центар у Ужицу који се налази на Јеловој гори ради у изузетно тешким условима и тамо време као да је стало у Титово доба. Лош је сигнал мобилних оператера, када нестане струје нема агрегата а нема ни интернета. Рачунарска опрема је веома стара и ту долази до застоја. На Јеловој гори је, како кажу, инсталиран радар који је произведен 1979. године, чији је рок трајања био 20 година али још увек је у употреби. Очевици тврде да радници који су запослени у овом центру са муком одржавају систем и да често због несташице струје, успорености система, координате односно азимуте ваде ручно помоћу троугла и шестара на начин од пре 50 година. Радарски торањ је знатно оштећен од спољних утицаја, будући да је заштитну цераду уништио ветар, тако да запослени који на смену бораве по 15 дана у овој истуреној „караули” улажу надљудске напоре да обављају свој посао.

РИНА