Малина је бренд наше земље и по томе смо познати у читавом свету. Бренд „Српска малина” а пре свега „квалитет Ариље” креирали су наши купци а не ми јер су врло добро знали шта од нас добијају. Нажалост, чињеница је да ми још увек недовољно знамо због чега је наша малина била толико тражена и шта годинама испоручујемо странцима. Чини се да је сезона која је за нама и проблеми у пласману на светско тржиште који су настали по завршетку бербе прекретница у малинарству наше земље. Нереална очекивања и медијски наступи појединих интересних група направили су огромне проблеме јер је са порастом откупне и извозне цене дошло до значајног смањења количине извежене малине. Због тога је општи став наших традиционалних купаца да је превисока извозна цена српске малине главни разлог смањења куповине у нашој земљи у последњих неколико година а посебно у сезони 2022/23. године. Окосницу малинарске производње код нас чине сорте Виламет и Микер које су неприкосновене по квалитету када су у питању технолошке карактеристике и за које купци показују интересовање. Неодговорним понашањем, повлачењем струке пред трговцима и расадничарима, код нас је створено велико шаренило па су и многи извозници посезали за мешањем сората и „миксовањем” испорука Виламета и Микера са сортама Фертоди заматос, Полка, Глен емпл и другима. А то су сорте које по својим карактеристикама нису оно на шта су купци навикли и због дужине трајања довођења у заблуду, а може се рећи и својеврсне преваре полако су се окретали другим тржиштима.

Др Александар Лепосавић

Последња дешавања са висином цене по којој највећи број извозника пласира робу на светском тржишту а која је доста нижа од цене коју су откупљивачи писали на откупним листовима, али највећи број њих још увек није исплатио произвођачима, ствара велику нервозу и неизвесност у сезони  која је пред нама. Чињеница је да у доста дугом периоду у нашој земљи не постоји озбиљан приступ и одговарајуће саветодавно тело које би давало смернице и упутства, не само у кризним годинама већ и у годинама када је малинарство бележило знатно боље резултате. Тела као што су Национални савети за малину (па и боровницу, јагоду и друго воће од значаја за привреду одређене земље)  постоје у Америци, Чилеу и другим земљама у којима се реч струке, произвођача и прерађивача усклађује и којима не постоје осцилације по питању произведених количина а још мање цена коју остварују на тржишту као што је то случај код нас. Због тога су Чилеанци у претходним годинама циљано смањивали производњу јер су знали шта се дешава и како ће високе цене утицати на тржиште. Американци маркетингшким активностима поспешују потрошњу и због тога се залихе смрзнуте робе код њих, за разлику од Европе, месецима смањују и само у новембру су имали пад залиха за 19% а у децембру за преко 10 у односу на претходне месеце.

Због чега се нама све ово дешава и зашто смо доспели у ситуацију да се малина тренутно продаје по цени од 300 динара (плус пдв) за  категорију „оригинал” бројни су разлози. Један од разлога лежи и у чињеници да су код нас помешане улоге, произвођачи би радо да буду хладњачари, хладњачари би да постану извозници а сви заједно би да се баве послом који није њихов. А у таквим ситуацијама проблеми су неминовни а губици загарантовани и због тога не треба да нас чуди податак да се тренутно малина може набавити по цени још нижој од горе поменуте. Овакву малину продају углавном власници малих хладњача а такође и произвођачи који су робу услужно смрзавали у туђим хладњачама. Сви они су вођени погрешним информацијама, а слободно се може рећи и незајажљивим прохтевима, да малину у каснијем периоду продају по ценама од 1000 па чак и 1500 динара. Процена је да је око 5% наше прошлогодишње производње на овај начин ускладиштено и добар део тих количина се сада продаје по цени од 270 динара па чак и ниже! И онда смо доживели да због шпекулативних цена у откупу а које су биле резултат неодмерене жеље за екстра профитом код власника непродате малине сада доживљавамо крах коме се не назире крај.

Даље обарање цене малине сигурно да не иде никоме у прилог а можда најбољу слику стања малинарства код нас пред прошлу сезону откупа, када су чињени покушаји за стабилизацију прилика, дао је један од власника стране хладњаче која дужи низ година веома успешно послује на простору западне Србије и чији кооперанти због целокупно исплаћеног прошлогодишњег рода сада задовољно трљају руке. Према његовим речима на шаховској табли малинарства Србије помешале су се фигуре. „Пешак може постати краљица дугим и тешким путем до краја табле, коњ у шаховској партији никада неће бити краљица а важна је фигура игре. Чак и краљ не може ићи далеко, креће се само за једно место у игри и може бити матиран. Зато је циљ у овој игри бити краљица – моћна фигура свих кретања. А краљица су и прави произвођачи и прерађивачи, заштитари и професори. Али сви они морају знати где им је место и тада је кретање слободно и успешно. Зато је закључак да када коњ умисли да је краљица, превидом лошег играча, бива поједен од пешака у његовом дугом путу по шаховској табли. Појединачни пешаци по табли су сами за себе рањиви али увезани по табли постају моћни и чувају један другог – пешак произвођач, научни радник, заштитар, прерађивач, купац. И сваки за себе, поштујући правила игре, на крају табле може постати краљица”, рече овај мудри човек који годинама опстаје захваљујући поштовању принципу одржања квалитета изнад свега. А тај принцип су још у прошлом веку успоставили руководиоци Земљорадничке задруге из Ариља на челу са Светом Петровићем, Радомиром Карићем, Добрилом Ненадићем, Славом Радојевићем, Млађом Кривачићем, Добрилом Поповићем, Мирком Дабовићем и другима, који су српску малину поставили за стандард према којем се купци из света и данас управљају.

Имајући у виду чињеницу да од малине у нашој земљи директно и индиректно зависи више од 350 хиљада људи, наредни месеци и сезона пред нама показаће да ли су досадашња дешавања направила непоправљиву штету нашем малинарству јер је Србија озбиљно уздрмала дугогодишњу лидерску позицију на светској тржници. Повратак поверења је дуготрајан и неизвестан процес а да ли су и у којој мери наши купци одустали од Виламета и  Микера видећемо веома брзо. Оно што охрабрује је, да имајући увид у неке од последњих фактура испорученог роленда сорте Микер по цени од 11,10 еура по килограму можемо бити сигурни да за најдоследније не постоји бојазан и страх да ће бити губитници у тренутном „чистилишту” у послу са малинама, о чему је Политика писала у ранијим бројевима.

(Овај текст аутор је објавио у штампаном издању листа „Политика”).

Др Александар Лепосавић

Институт за воћарство, Чачак