упутио је 16. августа ове године приговор председнику Основног суда у Ивањици захтевајући да се покојниковим сродницима исплати 69.600 динара, по основу пресуде у спору који је зачет 2002, и никад није извршена. Родбина се са своје стране обавезала да ће сав новац, који је надокнада за 10 хектара пре 70 година одузете земље, утрошити за подушје више Милорадовог гроба на које ће позвати и све судије које су поступале у овом случају, а ако шта остане даће у цркву.
У необичном приговору наводи се...
Дана 8. јануара 2008, Милорад Масларевић из Дубраве, преко свог пуномоћника адвоката Верољуба Ракетића из Чачка, поднео је Општинском суду у Ивањици предлог за извршење против извршног дужника, предузећа „Леденице” ад из Ивањице, ради извршења у вредности 69.660 динара, које потраживање је настало по основу пресуде Општинског суда у Ивањици П.бр.49/02, то јест спора насталог давне 2002 године.
Данас након, замало непуне две деценије, морамо да констатујемо следеће:
извршни поверилац умро, умрли и његова ћерка Рада и син Љубинко па чак и његов пуномоћник адвокат Верољуб Ракетић. Није умро извршни дужник предузеће „Леденице” ад али је отишао у стечај, скоро као да је умро, с обзиром да дугове није измирио. Није умро (не дај боже) ни суд који је извршење требало да спроведе, али нема више Општинског суда. Родио се правни следбеник, Основни суд у Ивањици.
Извршни судија, Тихомир Максимовић, у међувремену је отишао у пензију а други, Милан Лугић у адвокате, сада је неки нови поступајући судија, и тако даље.
Пуномоћник извршних поверилаца, уједно и извршни поверилац Милета Масларевић, 29. 05. 2019 године,у доброј намери, том суду поднео је приговор, не са намером да он и остали извршни повериоци наплате богатство (досуђени износ за одузету имовину је смешан), већ да оконачају једну неправду нанету свом претку, оцу деди, часном и радном, држави оданом рабу божјем и да добијено утроше за иће и пиће на гробу његовом, да му јаве да се држава извинила и дуг платила.
Покојном Милораду после Другог светског рата, године хиљаду деветсто четрдесет и неке, нове ослободилачке власти одузеле су десетак хектара земље које су му у наследство оставили његови преци, са образложењем да је кулак, да је то стечено на начин који није у складу са новим социјалистичким моралом и да му је то вишак. Пок. Милораду власти су утврдиле право на обештећење које да му се исплати у десет година у виду бонова, вредност сваког износила је мање од вредности тада најјевтинијег пакла цигара „дрина”. Покојни Милорад није јавно протестовао али тајно јесте-никада ниједан бон није наплатио-протестовао у себи и за себе, на свој начин. Шест-седам деценија после, иста држава али сада европејска, доноси законе којим одлучује да одузето није проклето и има да се врати, па пошто одузето више не постоји, да се плати и то да буде не нека-већ „правична накнада” која сада износи 69.660,00 динара. Није више пакло цигара, али јесте неколико боксова, тако гласи пресуда Општинског суда П.бр.49/02.
Покојни Милорад поднесе захтев да му се досуђено плати. Захтев је поднет против извршног дужника предузећа „Леденице” ад које нису умрле, али су отишле у стечај, па је као извршни дужник означена општина Ивањица, како то закон предвиђа, која према сазнањима није умрла, али се према извршним повериоцима „боже ме опрости” тако понаша, као да јесте.
Но најжалосније је што је умро извршни поверилац Милорад Масларевић покој му души (земни остаци налазе се на Масларевића гробљу у Дубрави) и што су умрли и његов пуномоћник адв. Верољуб Ракетић, из Чачка, син извршног повериоца Љубинко иза кога су остали супруга Јела, син Мирослав и ћерка Милосава сада удата Вучићевић, што је умрла и ћерка Рада Масларевић удата Ћурћић иза које су остале ћерке Биљана Ћурчић и Љиљана Ћурчић удата Драшовић.
Приговор из 2019. суд у Ивањици је одбацио са образложењем да „према одредбама чл. 6.ст. 2.т. 1.и 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року(не) садржи као обавезне елементе лично име странке и њено пребивалиште или боравиште, као ни пословни број судског предмета па с обзиром на одсуство обавезних елемената приговор онемугућава да се по њему поступа”.
Оно што извршни повериоци, наследници пок. Милорада сада траже, јесте молба да тај суд у лику преседника суда донесе неку одлуку, било какву, само да то не буде након што неко од извршних поверилаца умре, или не дај боже да се то деси извршном дужнику-општини, а свашта је могуће када су деценије у питању,у сваком слуачју да то буде пре стогодишњице одузимања имовине, близу је то за само две деценије.
Зато у име извршних поверилаца, молим новог преседника Основног суда у Ивањици да овај приговор и изнете разлоге размотри, по могућству да не нађе неке разлоге из чл. 6. ст. 2. т. 1. и 4. или неке друге тачке из Закона о заштити права на суђење у разумном року и приговор одбаци, уз молбу да ме убудуће на сличан начин не штитите, те да утврди да је ред да се нешто, па шта било и колико било шта учини, да личи да се нешто ради, а новог судију да предмет у разумном року прочита, па нешто ма шта било учини.
Са своје стране, извршни повериоци се обавезују да ће наплаћено потрошити на иће и пиће и све изнети на гроб пок. Милорада, да ће га о успешном завршетку свечано обавестити уз саопштење да је правда спора али достижна, да ће позвати и о свему обавестити своје законске и друге наследнике, укључујући и наследнике покојног пуномоћника, овим унапред позивају уколико се не вређају и све судије и преседнике судова (колико их год буде) који су допринели успешном окончању поступка, све по нашем дивном православном обичају, па иако се неко напије, имао је и зашта. Ако нешто остане даћемо и у цркву, да се помене и покојни Милорад и његови преци. Није по закону, но обичаји тако налажу” стоји у новом приговору.

ГЗС/Политика, Г. Оташевић