решио је да настави породичну традицију и постане столар. За овај занат се није школовао, али га је очима крао од оца и то од најранијег детињства.

„Док су се сви другари играли, ја сам сате и сате проводио у радионици са татом. Већ тада сам знао да ћу се бавити столарством. Кад су видели ту моју жељу и труд, родитељи су прихватили ту моју одлуку и тако корак по корак, прво сам правио мање предмете од дрвета, да бих касније прешао на прављење крупних комада намештаја", прича Марко за РИНУ.

Искористивши државне субвенције овај младић отворио је сопствену радионицу и спремно се ухватио у коштац са свим неизвесностима које економија и привреда носе са собом.

Прави намештај, али и украсе и иконе од дрвета

„У почетку је било доста потешкоћа око организације рада, а кад нешто сами започињете питање је да ли ће бити довољно посла да зарадите довољно за породицу. Ипак посао је кренуо, велика подршка ми је свакако отац који је увек био уз мене. Он је својим дугогодишњим преданим и часним радом, својим потомцима отворио многа врата, а ја ћу се потрудити да то поверење оправдам", каже млади столар из Чачка.

У његовој радионици спојени су велико искуство, али и иновативна знање, тако да је традиционалну производњу намештаја оплеменио и модернизовао, убацујући у понуду доста нових артикала од дрвета.
Велика подршка и помоћ му је и супруга Јована, која је као и већина жена, задужена за оне мало лепше и лакше ствари, а овај пут у питању је дизајн Маркових производа.

ГЗС/РИНА