najviše na udaru, jer se oni prvi igraju u prirodi, pitali smo pedijatra, kako pristupiti, i kako postupiti u ovom slučaju.

„Nama se u ovo mesecu, tek nekoliko dece javilo zbog uboda krpelja, imajući u vidu toplo vreme, punu sezonu očekujemo već u aprilu i maju. Mi, kao pedijatri savetujemo roditelje da po povratku iz prirode pregledaju celokupnu dečiju kožu zbog krpelja, prvenstveno regije iza kolena, zadnju stranu vrata, regija u smislu prepona i pazuha, zato što krpelji vole toplu i mekanu dečiju kožu i prvo će se tu zakačiti. Savetujemo i roditeljima da ukoliko i primete ubod krpelja da dete dovedu u najbližu zdravstvenu ustanovu, da ne prelivaju krpelja, ni uljem, benzinom, alkoholom, ni lakom za nokte, već da dođu u dispanzere i da se taj krpelj stručno izvadi. Mi u Dečijem dispanzeru već imamo pincete koje su dizajnirane isključivo za vađenje krpelja i naše osoblje je obučeno za stručnu ekstrakciju krpelja, a pedijatrijska služba u Čačku je dostupna 24 časa”, rekla je Dr Nataša Jovanović, pedijatar i načelnik Službe za zdravstvenu zaštitu dece Dom zdravlja Čačak.

Doktorka je ovom prilikom objasnila i kako se zapravo ispravno vadi krpelj.

„Krpelj se vadi oštrom i tankom pincetom koja se podvlači ispod tela krpelja, uz samu rilicu, samu kožu, a zatim se ceo krpelj unazad laganim pokretima bez uvijanja, bez cimanja povuče kad se izvadi, mesto uboda se dezinfikuje. I savetujemo svakog roditelja, ukoliko je krpelj izvađen bilo u kućnim uslovima, bilo u zdravtsvenim ustanovi u nbarednih mesec dana mesto uboda se mora pratiti u smislu pojavljivanja crvenila u vidu crvene kružnice koja se širi i ako to primete da odmah dođu pedijatru ili lekaru opšte prakse, jer to crvenilo već znači prvi stadijum lajmske bolesti, odnosno da je krpelj bio zaražen bakterijom Borrelia burgdorferi koju je ubrizgao pod kožu”, zaključila je dr Jovanović.

Uključenje emitovano u emisiji „Jutro” na Prvoj televiziji: