Црква је прописала посебне дане – Задушнице, и то четири пута годишње, када се посебно моли за покој душа преминулих.
Зимске задушнице су у суботу, пред Месне покладе, у суботу пред Духове су летње задушнице, Михољске су у суботу пред Михољдан, а јесење, митровске задушнице у суботу пред Митровдан.

У црквама се служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а после службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свеће, а свештеник обави кратки обред и окади гробове.

На гробље и у цркву се носи кувано жито – кољиво, које подсећа на Христове речи да “зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у светлости Сунца”.

Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се залечују ране греха. Свећа је симбол светлости Христове која треба да нас подсети на светлост којом Христос обасјава душе преминулих.

ГЗС