која вози аутобус у граду на Морави. Већ пуне две деценије, она пркоси предрасудама и потврђује, нема мушких и женских послова.

Љиљана Поповић, једини возач аутобуса у Чачку, фото: ГЗС

Уместо кројачких маказа, Љиљана је одабрала волан и то аутобуса. Упркос бројним оспоравањима и предрасудама, никада се због одлуке коју је донела пре две деценије није покајала.

„Људске предрасуде су да женско не може да ради као и мушко. Међутим, ја нисам обраћала пажњу на то шта ко прича, радила сам по свом. Дешава се да има путника који још увек нису упознати са тим да ја већ радим овај посао 20 година, а кад уђу у аутобус, често се изненаде кад виде жену за воланом аутобуса”, рекла је за ГЗС Љиљана Поповић, возач аутобуса.

Љиљи свесрдну подршку пружа супруг, фото: Приватна архива

Овој жени би предрасуде можда тзешко пале да није имала свесрдну подршку свог супруга.

„Мој супруг је добар и разуман човек, такав се ретко налази у данашње време. Он ми је био у свему подршка, кад је год било потребно бодрио ме и подржавао”, појаснила је Љиља.

Љиљана Поповић, једини возач аутобуса у Чачку, фото: ГЗС

Да је дефиниција подела послова на мушке и женске оборива, потврђују Љиљине колеге и свакодневни путници.

Предрасуде можда још увек постоје, али су жене ту да померају границе што поручује Љиља и то потврђује сваким пређеним километром.

Прилог емитован у вестима Б92:

ГЗС