Зашто су зубари из Београда прешли у најчувеније село Шумадије?

Чачак/ Мрчајевци – „Ми смо овде као породица дошли са замишљу да кренемо у супротном

смеру од наше генерације, њихов је ка већим градовима или иностранству. Овде смо се доселили када смо имали већ троје деце, дивно смо прихваћени од суседа и мештана, овде изродили још двоје деце, овде радимо. Данас смо удостојени тога дара да крстимо пето дете, пошто је крштено и четворо старије, и здраво одрасло. За нас је тај чин свете тајне крштења основ свега и главна снага која нам је дата да уопште опстанемо са идејама које имамо, потврда и утемељење у свему” - каже др Миљан Стаматовић (33) за РИНУ.

Недавно су овај лекар стоматолог и његова супруга др Марија крстили своју пету принову, Цвету, у Цркви Светог Петра и Павла у Мрчајевцима, а затим око стотину сродника и гостију почастили у парохијском дому овог Храма. Лекарски пар из Београда прешао је 2016. да живи и ради у најчувенијем селу Шумадије и има само лепе речи за Мрчајевчане, а и ови им узвраћају истом мером.

Цвета има седам месеци, тројицу браће Угљешу (2011), Василија (2013) и Марка (2015) и сестрицу Ђурђу (2017), а чину крштења у Мрчајевцима началствовао је Зоран Керезовић, свештеник Клиничког центра Србије из Београда и Миљанов друг.

„Кажу да је једноставност мајка мудрости, па ево... Ми смо у Београду службовали, имали смо већ троје деце, иако ми горе већ поседујемо стматолошко наслеђе, ја сам уједно и војни зубар, резервни сам старешина, увидели смо да је у велеграду тешко да будете у обе ствари успешни, и у породичном животу и у служби. Да се то коси једно с другим, или прети нека већа штета која и остави последице на васпитање деце. Зато смо се решили да пробамо на овај начин” - приповеда Цветин отац.

Додаје да су Мрчајевце за своје ново станиште одабрали спонтано, ношени мишљу да нађу неко мање место у Шумадији и ту пусте свој корен, уз божју помоћ.

Зашто Мрчајевци?

„Имали смо неке пријатеље одавде, моја мајка је из чачанскога краја, а онда смо у проласку кроз ово место закључили да бисмо ту могли да живимо и да службујемо како треба”.

Цветина мајка Марија држи бебу у крилу и, по изласку из богомоље, задовољно рече:

„Трудимо се да их рано крстимо и живимо по Христу, то је основ свега. Најтеже је са првим дететом, већ са сваким другим је све лакше, ови старији пазе на млађе, има се више искуства. Тако све више то иде спонтано, мање је брига око неких ситница, љубав се умножава и наша према деци и њихова према нама”.

Света тајна крштења, Фото: РИНА

Животопис Стаматовића није баш једносложан. Миљан је рођен у Титограду у официрској породици, Марија је из Пожаревца, и заљубили су се и Београду, на факултету. У порти смо срели његовог оца Петра (57) човека још у снази, потпуковника Војске Србије који је завршио Академију у Београду, у вези. Рече да је 16 година провео у том чину до пензије и објашњава да је то због тога што је важном генералу, почетком овог века, рекао нешто што се овоме није уколопило у политички поглед.

А Маријин отац Драган приспео је на крштење са прилогом који и приличи срећном деди (два прасета и јагње), мада у Мрчајевцима све почиње свадбарским купусом, којег су приготовили велемајстори тог заната, мештани Милун Тошић и Миодраг Станковић Шуменко.

Узваник нарочите врсте био је монах манастира Преображење, Василије (Аврамовић). Некад инжењер фабрике „Милан Благојевић” из Лучана у неком тренутку окренуо се духовној стази, а једно од троје његове деце је кћи Тамара, мајка др Миљана Стаматовића. Са Василијем смо се поздравили из нарочитог поштовања: заједно смо носили брашно Србима код Гњилана године 2001. кад се није знало имали повратка с пута дуж којег нећемо срести иједног пријатеља.

Тако се, ето, окупила занимљива шумадијска седељка, на светом месту и у лепом дану. То не иде без једног од најпознатијих Мрчајевчана, Николе Пјевовића (71), чији је отац Обрен ушао у локалне легенде као домишљат човек и сељак песник.

Породица Стаматовић је ординацију отворила прекопута Осмогодишње школе у Мрчајевцима, имају своју опрему донету из Београда, а живе у изнајмљеној кући код Цркве.

Цветина сестра и браћа, Фото: РИНА

„Ту нам је Никола Пјевовић поклонио једну парцелу, да се кућимо” - каже др Стаматовић.

И напомиње: "Супруга и ја успешно службујемо у овом селу, задовољни смо новом средимо, а надамо се и она нама, и наш пут препоручујемо свим младим људима који животну прилику могу наћи не само у великом граду, већ и у малим Шумадијским местима".

Нека је са срећом и онима који су дошли у Шумадију и онима што су им пружили руку.

 

РИНА