je u ponedeljak, 7. avgusta ugostila mlade iz regiona i dijaspore koji već nekoliko dana borave u našem gradu, u organizaciji Udruženja „Svetosavske svečanosti”. Kroz različite aktivnosti, više od četrdeset gostiju iz dijaspore, ali i matice, upoznalo je kulturu i istoriju grada na Moravi.

Pretposlednjeg dana boravka, imali su priliku da obiđu najstariju ustanovu kulture u Čačku, upoznaju se sa istorijatom Biblioteke, njenim fondovima i odeljenjima. A poseban segment bio je posvećen predavanjima o istoriji srpskog jezika i pisma sa naročitim osvrtom na ćirilicu i prisustvo poezije u popularnoj muzici.

U uvodnom delu, tinejdžeri su se upoznali sa počecima slovenske pismenosti, prvim delima pisanim na glagoljici i ćirilici, misijom solunske braće, plodotvornim delom i radom Svetog Save, kao i prvim štampanim knjigama kod nas. Potom su otkrili koliko je prvobitna ćirilica imala slova, a koliko ima današnja; takođe, sve ovo su mogli da vide i na izložbi knjiga koje se vezuju za period razvoja staroslovenskog jezika, ali i dela koja oslikavaju period kasnog srednjeg veka i početke moderne književnosti. Na kraju prvog dela predavanja, posetioci su odigrali interaktivni kviz, pokazujući da su mnogo toga i naučili ovom prilikom.

Drugi deo programa obuhvatio je predavanje posvećeno vezi između poezije i muzike. Kroz romantičnu priču o Mini Karadžić, Vukovoj ćerki koja je nadahnula Branka Radičevića, jednog od najznačajnijih predstavnika srpskog romantizma, saznali su kako je naša poezija dobila svoje mesto i u muzici. Prikazan im je Minin spomenar u koji su se upisala neka od najznačajnijih imena srpske istorije, među kojima je bio i sam Branko. Njegova posveta, pretočena u stihove, objavljena je 1847. u, takođe izloženoj, knjizi „Pesme”, a sto trideset godina kasnije, zahvaljujući kompoziciji Kornelija Kovača koju je otpevao Zdravko Čolić, stekla je najširu popularnost.

Na izložbi su prikazani i detalji karakteristični za salon jedne svestrano obrazovane dame iz sredine devetnaestog veka, kakva je bila Mina Karadžić. Na kraju su gosti uz karaoke otpevali čuvene stihove pesme „Pjevam danju, pjevam noću”, ali i otkrili na koje načine poezija postaje deo popularne kulture i nastavlja svoj život u drugim oblicima umetničkog stvaralaštva.

Kroz istoriju jezika, pisma, poezije i muzike, mlade su vodile bibliotekari Olivera Nedeljković, Biljana Raičić, Tanja Vuković i Isidora Đolović.

Zahvaljujući ovakvim aktivnostima, srpski jezik se čuva i neguje, a to je prepoznalo i udruženje „Svetosavske svečanosti”, koje organizovanjem kulturno-obrazovnih radionica, predavanja i studijskih putovanja unapređuje saradnju među Srbima iz matice, regiona i dijaspore. Njihov projekat je osmišljen sa ciljem da stvori mrežu dugoročne saradnje među zemljama u kojima žive Srbi, radi očuvanja zajedništva i promovisanja istorijsko-kulturnog nasleđa, u čemu im veliku podršku pružaju zvanične institucije.

Glas zapadne Srbije