После вишегодишњег поступка, заменик тужиоца у трећем ОЈТ у Београду обавестио је суд да одустаје од кривичног гоњења јер оптужени, бранећи се на претресу да су у Судан кренули не да да би ратовали већ зарадили неки динар за старост, нису починили дело које им је стављано на терет.
Тако је окончан један део "случаја Судан" на чијем почетку су оптужени провели по 90 дана у истражном затвору, али се наставља парницама за накнаду штете због незаконитог хапшења и тамничења.
Лисице на руке су им стављене због сумње да су, ни мање ни више, кршили санкције Уједињених нација, а нешто касније на оптуженичку клупу изведени су под сасвим другом оптужбом, као кријумчари оружја и експлозива.
Ево како је то текло…
На Aеродрому "Никола Тесла" у Сурчину, 21. јануара 2011. ухапшени су Чачани и негдашњи радници Техничког ремонтног завода у овом граду, Драгољуб Ђурић (1938), Илија Милошевић (1953) и Славољуб Саковић (1958), као и Властимир Макрин (1954) из Панчева, јер су кренули ка Судану. Исте вечери у Чачку слободе су лишени мештани Боривоје Дашић (1941, данас почивши) и Рајко Ђурић (1950). Свима је одмах био одређен једномесечни притвор. Крајем следећег фебруара, у Београду је затворен судански држављанин, лекар др Саед Фајсал (56), који је имао фирме у нашој и својој земљи а доведен је у везу са овим случајем.
У решењу Другог општинског суда у Београду о спровођењу истраге, свим ухапшеним Србима на терет је стављено да су одговорни за кривично дело кршења санкција уведених од стране међународних организација у покушају, из члана 384а став 2, само је Ђурић окривљен за исто дело помагањем. Тачно после три месеца, 21. априла Друго основно јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против све седморице, али сада само за недозвољену производњу и промет оружја и експлозивних материја.
У том оптужном акту, од којег је тужилац управо одустао, наводи се да су 21. јануара 2011. на Аеродрому "Никола Тесла" Макрин, Ђурић, Милошевић и Саковић, "противно резолуцијама Савета безбедности УН бр. 1556 и 1591 покушали да израде ватрено оружје и делове и у групи да пренесу робу преко царинске линије избегавајући мере надзора, у чему су им са умишљајем помогли Дашић и Ђурић, а подстрекао Фајсал".
Тужилац је тврдио да се Макрин, од 6. до 21. јануара те године телефоном договорио са осталима да преко Фајсала, као власника предузећа "Фајдер" из Београда, отпутују у Судан на ремонт и оспособљавање борбених средстава и пружање техничке помоћи, знања и вештина, уз новчану накнаду од по 1.500 евра.
Долазећи на аеродром, навео је тужилац, Ђурић, Милошевић и Саковић донели су део опреме и уређаја, као и приручник "Самоходна хаубица 122мм 2 СЛ" који су добили од Дашића у чачанском локалу "Вавилон", а овај набавио на отпаду војне технике. Део опреме дао им је Макрин са самом аеродрому, то су поделили у више кофера па се са картама упутили ка авиону за Истанбул који је полетао у 14.45, одакле би, у 20.15, наставили ка Картуму.
Пре самог уласка у авион зауставили су их службеници ПУ Београд, ухапсили и одузели ствари. Шта су нашли? Код Макрина пет манометара и шест приључних шрафова, у Ђурићевом коферу по два волт-амперметра и манометра и термометар, код Милошевића два термометра и један манометар, четири конектора за кабловско повезивање, 16 пластичних поклопаца и 15 сијалица, у Саковића три манометра, механички кључ и фотокопију оног приручника о хаубици. Код Ђурића су нашли таблу командира без натписних таблица, састављену од шест делова, за које је опрему добио од Макрина, а претресом Фајсалових просторија на Обилићевом венцу инспектори су одузели четири давача и два црева, 27 конектора, једна завртањ са централном рупом, и фотокопију књиге о хаубици.
На претресу, неки оптужени тврдили су да у непознато пођоше јер тешко живе, желели су нешто да зараде за укућане. Други су се бранили ћутањем, а Боривоје Дашић није ни дочекао крај суђења јер је преминуо претпрошлог новембра, радећи допунски као домар у једној телевизијској кући у Чачку.
Боривоје Дашић
Судови у Србији, иначе, за дан неоснованог притвора досуђују одштету од 1.500 до 20.000 динара, или око 5.000 динара по дану у просеку, али то никад неће бити правична надокнада овим вредним људима који су кренули у свет да би донели неки динар у кућу, а стигли само до Београда где су им пронађени манометри због којих су спроведени у затвор.
Иначе, у решењу о одређивању притвора од 21. јануара 2011. дежурни истражни судија Другог основног суда у Београду навео је да осумњичени одговарају за кршење две поменуте резолуције УН, односно да су све државе, дакле Србија прва од свих, "у обавези да предузму неопходне мере и забране да посредством својих држављана или преко своје територије, или коришћењем пловила и ваздухоплова који саобраћају под националном заставом, продају или снабдевају – националне ентитете и појединце, укључујући и џанџавиде, који оперишу у северном, јужном или западном Дарфуру – оружјем, муницијом, војним возилима и опремом.
Политика/Г. Оташевић
