које је “Олуја” 1995. године однела са свог огњишта из Двора на Уни.
Мрђеновићи су започели кућу на обронцима планине Јелице али након првих узиданих цигли стигли су проблеми. Наиме, инспекција им је забранила радове и наложила да поруше тек узидане блокове јер не поседују адекватну грађевинску дозволу.
Свашта је породица Мрђеновић преживела у протеклих 27 година, растурени по Србији радили су од Пазара, преко Црне Горе па до Руме и Фрушке горе. Надали су се да ће се скућити у шумовитом делу Јелице где су купили плац и икрчили врзину, али су наишли на препреку звану грађевинска дозвола.
,,Узео сам пројектанта, геометра и двојицу мајстора и почео да зидам, али не уградисмо ни 500 цигала пре него што је дошла инспекција и затворила градилиште. Позван сам код инспектора, добио и потписао записник о рушењу и кумио и молио да ми дају грађевинску дозволу, све ћу да платим што се и подразумева. А они само исто понављају, руши, па руши. Зидај поново када ти дамо дозволу. А њу сам могао да чекам до бесвести. Немам где да зазимим и не могу да проведем још једну годину испод људског достојанства. Али није вредело па сам био решио да прекратим себи муке ”, прича Горан Мрђеновић.
Он се пре неколико дана појавио испред општине са флашом бензина спреман да учини тај очајнички корак. Интервенисала је полиција, а о случају је био обавештен и градоначелник Чачка Милун Тодоровић који га је позвао у свој кабинет.
,,Одустао сам када ми је градоначелник рекао да је Градска управа дужна да ми изда дозволу и да ћу је добити у најкраћем року. Ево испунио је обећање и захвалан сам му до неба. Сада ћу све лако и неће ми падати тешко да спавам под ведрим небом док не подигнем кров над главом мојој породици”, каже Мрђеновић коме је три дана након тога стигла грађевинска дозвола на последњу адресу на планини Јелици.
Топла добродошлица са кафом скуваном на жару, фото: Г. Оташевић
Иначе, Мрђеновићи су избегли из свог дома у Двору на Уни приликом акције Олуја која је за њих трајала скоро 22 године. Горан је по занимању ветеринар а његова супруга куварица, а у браку су изродили троје деце. Још увек се добро сећају ноћи 05. августа када их је пробудио комшија и повикао да се купе и беже за Србију.
,,Ставио сам укућане и нешто ствари у голф па у Руму, а одатле у разне делове Србије сналазећи се за преживљавање. Сасвим случајно за нови почетак одабрали смо Чачак и овај плац од 15 ари на Јелици. Продали смо све своје ствари које смо имали и летос почели да копамо темељ”, каже он.
Глас западне Србије
