Пуштена у рад топлана на биомасу

Прибој – Топлана на биомасу званично је пуштена у рад и на тај начин грејаће се основне школе „Вук Караџић” и „Десанка Максимовић”,

Машинско-електротехничка школу и Гимназија, као и Дечији диспанзер.

“Наши ђаци су до сад зимски део школске године проводили у јакнама. Да сте видели ту слику, сигурно би вам било још јасније колико је овај дан важан за нашу децу и омладину. Још пре шест година смо указали на овај проблем, кад је инспекција забранила употребу старих ФАП-их котлова који су били кориштени за грејање у Основној школи у Старом Прибоју. Након тога добили смо подршку Владе РС и Регионалне развојне које су нам помогле да решимо овај проблем”, изјавио је председник општине Прибој Лазар Рвовић.

Топлана на биомасу са собом носи бројне бенефите, пре свега боље и квалитетније грејање, допрониси заштити животне средине, али и уштеди.

“Најмања уштеда која се добија простом рачуницом јесте 500 хиљада евра, за нас као сиромашну општину важно је да пазимо на сваки динар”, истакао је Рвовић.

Нова топлана на дрвну сечку капацитета 1,8 МW, финансирана је из фондова Владе Републике Србије, посредством Канцеларије за управљање јавним улагањима Републике Србије. Вредност ове инвестиције је 126 милиона динара. Техничку подршку пројекту пружила је Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ.

„Ово је корак напред ка потпуном искорењивању фосилних горива. Такође, сечка која се користи је домаће производње и обезбеђују га добављачи из околине, тако да ће стављање у погон нове котларнице утицати и на економски развој у локалној средини и отварање нових радних места”, рекао је заменик председника општине Прибој Саша Василић додајући да се нада да ће овај пример следити и друге општине.

У наредној фази преласка на грејање биомасом у Прибоју, потписан је уговор и расписан тендер за изградњу градске топлане од 8 МW.

„Надамо се да ће се са изградњом новог постројења кренути на пролеће, када ће се кренути и са комплетном реконструкцијом топловода. Такође у Прибојској бањи је инсталиран котао на пелет, а планирана је и реконструкција Дома здравља и болнице где се тренутно користи мазут и где планирамо изградњу топлане од 1,5 МW која ће користити дрвну сечку. Ове пројекте планирамо да припремимо у току ове и наредне године”, казао је Василић.

Руководилац програма „Развој одрживог тржишта биоенергије у Србији”, који у оквиру Немачко-српске развојне сарадње спроводи ГИЗ, Милица Вукадиновић рекла је да је сличан пројекта пре две године, са четири котларнице и шест школа, урађен са колегама у Пироту, који је од идеје до реализације трајао три године и где су научили многе лекције које су данас примењене у Прибоју.

„Немачка организација за сарадњу је помогла да се направи тај иницијални технички концепт а касније су колеге из Прибоја то преузеле саме. Ми смо научили да без доброг пројектног тима, континуитета на локалу и политичке стабилности нема успеха, јер ако се нешто од фактора мења, комплексни пројекти тешко долазе до краја”, закључила је Милица Вукадиновић.

РИНА