То је дан који је Христос провео у Хаду па га верници обележавају у молитви и тишини. По завршеној литургији једе се хлеб и вода (сухоједење). Верује се да је Христос био тога дана телом у гробу, а духом у Хаду, а у исто време "на престолу био са Оцем и Духом, самим тим што је Он свеприсутни Бог, неодвојив од друга два лица Свете Тројице".

На тај последњи дан Недеље страдања и смрти верници целивају плаштаницу на Христовом гробу која се на Велики петак свечано износи пред православне олтаре и крајем дана у суботу, пред славље Васкрсења, уз посебан ритуал опхода око цркве уноси у олтар. Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.

Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима. Најраширенији назив за дан уочи Ускрса је велика субота, страшна субота, завалита субота или дугачка субота.

Сви ови називи опомињу на дуге Христове муке на распећу. У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи је назив црвена субота зато што се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба и зато их ваља бојити у црвено.

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Припрема се храна, украшава дом, а у неким деловима Србије се на овај дан фарбају јаја. У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.

На велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би "некоме кренуло".

ГЗС/Курир.рс