Годишњица освећења храма Св. кнеза Лазара у Љубићу

Чачак – Храм Св. кнеза Лазара у Љубићу у 19. недељу по Духовима када Св. црква слави свештеномученика

Кипријана и Преподобног Андреја обележио је свечано и молитвено четири године од освећења храма.

Црква Св. кнеза Лазара освећена је 13. октобра 2013. године, али се прославља сваке године у прву недељу после тог датума.

Светом Литургијом началствовао је протојереј Крстивоје Милуновић уз саслужење старешине храма, протојереја хаџи Владана Милосављевића. Литургију је улепшао хор „Св. владика Николај жички“ који је неки сат пре почетка Св. Литургије стигао из Русије и скоро директно из аутобуса дошао на Литургију, да улепша духовну насладу великог броја верника у љубићкој цркви.

Литургија у цркви Св. кнеза Лазара у Љубићу, фото: Богољуб Теофиловић

Протојереј Крстивоје одржао је пригодну беседу у којој је позвао сав верни народ да се врати љубави и милосрђу истакавши да из љубави произилази све.

Протојереј Србољуб хаџи Стојковић пренео је утиске из Русије, навео неколико примера великог поштовања руског народа и свештенства, почев од свештеника и монаха до митрополита, према Србији, рекавши да се још једном уверио у велико пријатељство између српског и руског народа.

После Св. Литургије одржан је импресиван културно-уметнички програм. У програму су учествовали: хор „Св. владика Николај жички“, мр. Биљана Спасић, књижевно друштво “Запис“ из Г. Милановца и Ленка и Милица Вујанић које су песмама из косовског циклуса измамиле буран аплауз. Уживали су присутни гледаоци слушајући стихове најмлађег члана књижевног друштва „Запис“, Ђорђа Вујанића, који је говорио песме из своје прве књиге песама, „На раменима предака“.

Хор „Св. владика Николај жички“, фото: Богољуб Теофиловић

Веома емотивно предавање одржала је магистар Биљана Спасић из Крагујевца, говорећи о катастрофалном демографском стању у Србији и поткрепљујући све бројкама које, на жалост, громко говоре о страдању и нестајању српског народа. Професорка Биљана изазвала је сузе код већине присутних, емотивно говорећи о материнству. Између осталог рекла је: „Највећи чин који једна жена може да добије на овој земљи јесте материнство. Оног момента када постанемо мајке ми више не живимо свој живот, ми живимо живот свог детета. Господ нам каже: „Спасавајте се рађањем.“...“.

Трпезом љубави коју су припремили свештенство и црквени одбор завршена је прослава поводом четири године од освећења храма.

Богољуб Теофиловић/ГЗС