čime je dobit višestruko povećana u odnosu na prethodnu godinu. Ova fabrika danas zapošljava oko 1.600 ljudi, prosečna plata je oko 120.000 dinara, što ovo preduzeće svrstava u sam vrh po poslovnim rezultatima u ovom delu Srbije.
U varoši na reci Bjelici kažu da su fabriku koja nosi ime po narodnom heroju gradili dva puta: prvi put 1949, a potom i nakon bombardovanja 1999, kada su NATO projektili proizvodne pogone pretvoreni u pepeo.

Pogon u Dragačevu jedinstven je u svetu po raznorodnim tehnologijama u proizvodnji. Pritom se, pre svega, misli na proizvodnju nitroceluloze, jednobaznih i dvobaznih baruta, raketnih goriva, sagorljivih elemenata za municiju. Još 1986. uvezli su američku tehnologiju za proizvodnju sferičnih baruta. Takvih fabrika je svega pet u svetu.

Predrag Ilić, v. d. generalnog direktora, ističe da je potražnja za proizvodima ove fabrike ogromna i odavno prevazilazi njene proizvodne kapacitete.

„Imamo ugovorenog posla za ovu i čitavu narednu godinu. Odbili smo petostruko veće ugovore, jer nismo mogli da zadovoljimo potrebe tržišta. Zato uz pomoć države planiramo proširenje proizvodnje i već smo dobili značajna sredstva u tu svrhu. Tu, pre svega, mislim na bazne sirovine za proizvodnju baruta, a to su nitroceluloza i jednobazni baruti. Međutim, sada se najviše traže artiljerijski baruti i zbog toga proširenje ide u tom pravcu”, kaže Ilić.
Kako navodi, plan je i da u saradnji sa državom uvedu i tehnologiju proizvodnje trobaznih baruta. Reč je o takozvanim hladnim barutima koji čuvaju artiljerijsku cev i ostvaruju takvu količinu gasova sa kojom se ostvaruje veći domet. Samo nekoliko fabrika u svetu ima tehnologiju za njihovu proizvodnju, od toga su dve u Evropi.

„Do 2027. imaćemo u svom asortimanu proizvoda trobazni barut, a ove godine krećemo sa brojnim poslovima koji prethode finalnom proizvodu”, naglašava ovaj inženjer tehnologije, koji je na čelu pogona „Milan Blagojević” od 2022, a kao tehnolog ovde radi od 1988.

Ukazuje da je tokom pandemije virusa korona u svetu bilo 35 ratnih žarišta, a danas ih je za stotinu više. Poslovanje ove fabrike krenulo je uzlaznom linijom 2021, kada su prihodi i ostvarena dobit značajno krenuli da rastu. Naredne i 2023. godine ostvarivan je četiri puta bolji rezultat u odnosu na prethodnu godinu.

„To nam otvara mogućnost za ulaganja i proširenje proizvodnje, kao i uvođenje novih tehnologija. Gradićemo dva nova objekta na nitrocelulozi i jedan na jednobaznim barutima. Završićemo i porušena postrojenja koja su ostala nakon NATO agresije. A to je već u startu 30 odsto veći obim proizvodnje u odnosu na sadašnje stanje”, navodi Ilić, dodajući da procvat ove industrije očekuju otvaranjem deonice auto-puta Preljina–Požega, čija trasa prolazi uz sam fabrički krug, što će u velikoj meri olakšati poslovanje, tačnije transport sirovina i gotovih proizvoda.

Svesni rizika koje odbrambena industrija neminovno sa sobom nosi, rukovodstvo ove fabrike neprestano ulaže u bezbednost na radu. Ali i pored brojnih ulaganja incidenti se ipak događaju.

„Do 2027. imaćemo u svom asortimanu proizvoda trobazni barut, a ove godine krećemo sa brojnim poslovima koji prethode finalnom proizvodu”, naglašava ovaj inženjer tehnologije, koji je na čelu pogona „Milan Blagojević” od 2022, a kao tehnolog ovde radi od 1988.

Ukazuje da je tokom pandemije virusa korona u svetu bilo 35 ratnih žarišta, a danas ih je za stotinu više. Poslovanje ove fabrike krenulo je uzlaznom linijom 2021, kada su prihodi i ostvarena dobit značajno krenuli da rastu. Naredne i 2023. godine ostvarivan je četiri puta bolji rezultat u odnosu na prethodnu godinu.

„To nam otvara mogućnost za ulaganja i proširenje proizvodnje, kao i uvođenje novih tehnologija. Gradićemo dva nova objekta na nitrocelulozi i jedan na jednobaznim barutima. Završićemo i porušena postrojenja koja su ostala nakon NATO agresije. A to je već u startu 30 odsto veći obim proizvodnje u odnosu na sadašnje stanje”, navodi Ilić, dodajući da procvat ove industrije očekuju otvaranjem deonice auto-puta Preljina–Požega, čija trasa prolazi uz sam fabrički krug, što će u velikoj meri olakšati poslovanje, tačnije transport sirovina i gotovih proizvoda.

Svesni rizika koje odbrambena industrija neminovno sa sobom nosi, rukovodstvo ove fabrike neprestano ulaže u bezbednost na radu. Ali i pored brojnih ulaganja incidenti se ipak događaju.

Dodaje da se ulagalo u podne obloge, zaštitu od statičkog elektriciteta, protiveksplozivnu zaštitu, opremu za ličnu zaštitu zaposlenih. Investirano je u sanaciju hidrantne i vodovodne mreže koji su veoma važni u sistemu protivpožarne zaštite, vatrogasna vozila, video-nadzor, u izvođenje ventilacionih sistema.

U svetu ne postoji automatizovan proces proizvodnje baruta, bar ne na ključnim mestima gde bi mašina mogla da zameni čoveka i sačuva mu život. Pogotovu to nije moguće u šaržnim proizvodnjama, gde se često menja asortiman proizvoda. Ključni faktor je čovek i njegovo iskustvo.

„Tačno je, ima savremenih automatizovanih mašina koje i mi posedujemo i koristimo, recimo na raketnim gorivima je to presa koja se kontroliše daljinski, ali čovek je u nekim drugim tehnološkim procesima nezamenljiv”, ističe direktor Ilić.

Iskustvo nadležnih u fabrici „Milan Blagojević” je pokazalo da je uvođenje video-nadzora u proizvodne hale u velikoj meri doprinelo bezbednosti na radu, jer i te kako utiče na svest ljudi da poštuju propise. Upravo te kamere su potvrdile da prilikom požara koji se dogodio 7. februara, kada je lakše povređeno šest radnika, nije bilo njihove greške u radu ni odgovornosti za izbijanje vatre.

„Mi u bezbednost možemo da uložimo milijarde, ali sve je uzalud ako zaposleni ne poštuju propisane procedure. Kod nas svaki radnik ima svoj karton zaduživanja ličnih sredstava i taj karton se čuva u arhivi Službe zaštite na radu i u samom pogonu gde radi. Njemu se tačno zna šta mu sleduje od zaštitne opreme, a što je definisano u aktu o proceni rizika za to radno mesto. Drugo je pitanje da li se zaštitna oprema koristi u dovoljnoj meri i da li su radnici svesni i samodisciplinovani, da li prvi pretpostavljeni sve to kontroliše, odnosno da li se procedure poštuju. Recimo, mi nabavljamo specijalna pamučna zaštitna odela koja imaju gušće tkanje. Lako su savitljiva da bi radnici bili pokretljivi. Ona nakon određenog broja pranja gube zaštitna svojstva, bacaju se i zamenjuju novim”, naglašava Ilić i dodaje da svaki radnik u proizvodnji raketnog programa mora imati na sebi takvu odeću.

Inače, pravilo pri zapošljavanju u odbrambenoj industriji bilo koje fabrike je da kandidati pored redovnih zdravstvenih pregleda, raznih obuka i kurseva, potpisuju i protokol da su upoznati sa rizicima koje njihovo radno mesto nosi. Procedura je i da se kandidat odvede na trenažni poligon kako bi video barut koji gori. Mnogi su od posla odustali, nakon onoga što vide na poligonu, a da u fabriku još nisu ni ušli.

U okviru obeležavanja jubileja biće objavljena monografija koja će između ostalog sadržati i imena svih koji su živote ostavili u fabrici. Određen broj ljudi je stradao pri samoj izgradnji, a ta evidencija nije publikovana i bila transparentna kao danas.

U vezi sa poslednjim incidentom u proizvodnji jednobaznih baruta sagovornik „Politike” ističe da postoje i okolnosti na koje ne može da se utiče i da jednostavno postoji rizik koji se ne može predvideti. Ključni faktor je poštovanje procedura i prisebnost radnika. Ulaganja u savremene stabilne sisteme za ranu detekciju i gašenje požara u njegovoj najranijoj fazi su se pokazala izuzetno korisnim i doprinela su da nastali požar bude lokalizovan uz samo lakše povređivanje radnika i skoro bez materijalne štete.

Trinaesta plata plus regres

Ne tako davno, tokom pandemije virusa korona, radnici su bili bez posla, na radna mesta su dolazili da kose travnjak i uređuju fabrički krug. Ali i tada su svi primali plate, što je za ovu industriju značajno, budući da nikada nije bila na budžetu države. Sada čelnici fabrike najavljuju izgradnju kadrovskih stanova i zapošljavanje još 100 ljudi. Najpotrebniji su tehnolozi, elektro i mašinski inženjeri, hemijski i mašinski tehničari i sve vrste zanatlija.

„Upravo gradimo objekat u kome će se nalaziti i osam stanova za stručnjake koji nam trebaju. U planu je izgradnja još jedne, a možda i dve zgrade, jer toliko prostora imamo na parceli kod autobuske stanice, u centru varošice. Mladim ljudima koji budu radili u fabrici i zasnivali porodicu u našem mestu, pored sigurnog i dobro plaćenog posla, ponudićemo i krov nad glavom. Naši radnici su još u februaru zbog dobrog poslovanja dobili takozvanu trinaestu platu po osnovu efektivnog učinka rada u prethodnoj godini, kao i adekvatan regres za godišnji odmor, u više rata. Ove jubilarne godine svi radnici će dobiti novčanu nagradu povodom dana fabrike”, ističe direktor preduzeća.

Odgovornost prema radnicima

Na lični zahtev ili posredstvom sindikata, fabrika godinama izlazi u susret svim zaposlenima ili članovima njihove uže porodice kada je u pitanju pomoć bilo koje vrste.

„Fabrika je platila lečenje na klinikama u Turskoj za pet teško obolelih kolega. O trošku fabrike brojne kolege su prošle godine boravile u Bogutovačkoj banji. Mnogi radnici su tokom poplava ostali bez domova, pa je i tu fabrika pružala pomoć. Isporučili smo više stotina paketa ugroženima, davali novčanu pomoć”, kaže Milka Jovanović Božić, pi-ar fabrike „Milan Blagojević”.

Tri brenda Dragačeva

Većina meštana Dragačeva se prema vojnoj fabrici odnosi s poštovanjem, jer gotovo da nema domaćinstva iz kojeg bar jedan član nije stekao penziju u ovom kolektivu. Tokom 75 godina postojanja iz fabričke kase je delimično ili u potpunosti finansirana izgradnja doma kulture, biblioteke, osnovne i srednje škole, vrtića, gradskog bazena, lokalnih puteva, fudbalskog stadiona i drugih sportskih terena.

„Mi u Lučanima danas imamo tri svetska brenda zbog kojih s pravom možemo očekivati da postanemo ’Mala Švajcarska’ – Sabor trubača u Guči, vojnu fabriku i FK ’Mladost’, koji se takmiči u prvoj ligi. Zgrada lokalne samouprave građena je fabričkim novcem, jednom rečju sve što okom vidite, bukvalno je niklo iz fabrike”, kaže Predrag Ilić, koji je rođen u Lučanima i ovde se vratio posle studija u Beogradu.
Koliki je ekonomski uticaj odbrambene industrije na razvoj ovog dela Moravičkog okruga, najbolje svedoči činjenica da je administrativni centar iz Guče preseljen u Lučane, upravo zbog finansijskog uticaja fabrike. Tokom protekle tri godine ova fabrika je, na ime poreza, opštinskom budžetu donela 4,37 milijardi dinara. A uporedo sa razvojem fabrike u Lučanima se razvijala mala privreda, naslanjajući se na tehnologije hemijske industrije.

S pogonom su rasli i Lučani

Fabrika je osnovana 15. maja 1949. godine dekretom predsednika Josipa Broza Tita, a sama izgradnja je trajala pune četiri godine. Za to vreme je na površini od 166 hektara podignuto više od 300 objekata. Za potrebe pokretanja rada nove vojne fabrike u Lučane je vagonima stigla i oprema iz ratne reparacije. Na livadama su je sklapali meštani i pripadnici JNA, tadašnji poznavaoci baruta, pristigli iz cele Jugoslavije.

U to vreme Lučani su bili omanje selo sa nekoliko stotina stanovnika, koje je imalo svega jednu kafanu.

Proizvodnja je počela 1952, kada su iz fabričkih pogona najpre izašle osnovne komponente za barut, odnosno nitroceluloza. Sa izvozom je krenula već 1955, što je bio prvi zlatan period poslovanja značajan za tadašnju državu, ali i fabriku. Procvat je doživela 80-ih godina, jer je već tada imala svoju tehnologiju koju je mogla da ponudi inostranim kupcima. Prodajom tehnologije, pre svega Iraku, vojna privreda je ostvarila odlične poslovne rezultate.

„Zahvaljujući tome smo i mi u Lučanima mogli da podižemo naselje i fabriku. To je bilo presudno za tadašnje radnike i stanovnike da ostanu u Lučanima. Verovatno je to i razlog što smo prvi posle Beograda u to vreme imali olimpijski bazen i mnoge druge pogodnosti o kojima su veliki gradovi samo sanjali. Može se slobodno reći da je u Lučanima najpre nastala fabrika, a za njom i varošica. Osamdesetih godina mi smo imali oko 5.000 stanovnika, a u fabrici je bilo zaposleno 4.500 radnika”, seća se direktor Ilić.

GZS/Politika