домаћине који су прибегли сеоском туризму и отворили врата својих сеоских огњишта за домаће, а и стране посетиоце.
Једно такво домаћинство налази се у Ариљу, престоници малине, на 650 метара надморске висине у селу Трешњевица.
Раде Митровић из Трешњевице, који је пре 30 година трбухом за крухом отишао у иностранство, решио је да на свом вековном огњишту оживи сеоски туризам. На месту где је некад било легло дивљих животиња никле су прве брвнаре, а како је број посетилаца био све већи, на овом имању подигнут је прави туристички комплекс.
Раде Митровић, власник етно села "Митровић", фото: ГЗС
„Три деценије сам радио у Аустрији, зарадио сам новац који сам уложио своју дедовину и саградио етно домаћинство те покренуо породични посао”, рекао је Раде Митровић, власник овог етно села.
Ово домаћинство оживело је дух ариљске варошице, опремљено најсавременијим базеном, а у припреми су спа зоне са саунама, слане собе, игралишта и спортски терени. Ипак, сачувана је српска традиција, собе су прављене од природних материјала: дрвета, камена и цигле, а домаћи специјалитети се праве на смедеревцу и у земљаном посуђу, док ражањ никад није празан.
Гордана Мишковић куварица, фото: ГЗС
„Правимо купус у земљаном лонцу, сарму са ребарцима, пасуљ пребранац. Ту су и уштипци са кајмаком, чварци, пршута, качамак, домаћа јаја на око од кока које сами товимо”, рекла је Гордана Дуканац, главна куварица у овом етно ресторану.
Бежећи од градске вреве и журбе, посетиоци налазе мир у овом домаћинству које је окружено зеленилом, уживају у свежем ваздуху, прелепој природи, органској храни, а историјским знаменитостима овог краја.
Туристи из Београда, фото: ГЗС
Посетиоци кажу да су обично у ово време на мору, претежно у Грчкој, међутим, ове године су по препоруци пријатеља решили да одмор проведу на селу и пријатно су изненађени.
ГЗС
Dodaj sliku
Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, šovinističke ili preteće poruke neće biti objavljeni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne održavaju stavove Glasa Zapadne Srbije.
Župana Stracimira 9/1, Čačak
redakcija@glaszapadnesrbije.rs | cacakvideo@yahoo.com
Izdavač: Privredno društvo GZS doo Čačak.
Glavni i odgovorni urednik: Gvozden Nikolić.
Registar javnih glasila Republike Srbije broj: IN000143.
Izrada: DD Coding
© Glas Zapadne Srbije 2025. Sva prava zadržana.