Узорак је донет др Драгу Милошевићу, професору Агрономског факултета у Чачку, који је утврдио да је реч о цврчку а затим је у Институту за заштиту биља у Београду снимком звука – пошто свака подгрупа инсекта ове врсте има своју фреквенцију – установљено да је то фамилија цикадида, односно великих цврчака.
– Тренутно се код нас о овој врсти инсеката зна само из књига. Поједине пољопривредне станице у Србији и лани су поднеле извештај о нападу ове штеточине чије је сузбијање веома компликовано – каже професор Милошевић за „Политику”.
Он је са апсолвентом АФ Звонком Мијаиловићем изучавао својства новог уљеза и недавно су на факултету представили налазе тог истраживања.
– Циљ нам је да воћаре упозоримо на опасност која долази, и предочимо им да је сузбијање сложен посао. После овога, бар се не може казати да ће напад цврчака бити изненађење.
Животни циклус овог инсекта састоји се од стадијума јајета, неколико ступњева ларви и имага. Ларве се хране сисањем сокова из корена а имага из зељастих надземних делова. Женка полаже јаја у зарезе на родним гранчицама које прави снажном и дугом легалицом. Због тог оштећења, под теретом рода или при јачим ударима ветра, ломе се гране. Штету наносе и ларве јер се после пиљења спуштају у корен и ту сисају сокове током развића, до изласка на површину. Поред купине и малине, јајна легла уочена су и на дуду, виновој лози и шљиви.
Велики цврчак, нова напаст у купињацима по Србији, фото: Д. Милошевић
Дужина одраслог инсекта је од 16 до 20 милиметара. Две седмице после појаве, мужјаци, сада из крошњи високог дрвећа, почињу песму, призивајући женке на парење. Само између 4. и 12. јуна 2014. године, истраживачи су на подручју Авале, Златибора, Ивањице и Новог Пазара, на основу звука открили шест различитих врста цврчака.
У Француској је, иначе, пре десет година, утврђено да се зов мужјака састоји од две наизменичне мелодије. Прва је споро емитовани цврк, док се у следећој убрзава. Суштина је да цврчање почиње мирно а завршава гласно. На југу Европе, у Грчкој, измерено је да траје нешто дуже од једног минута, у просеку. Најкраће снимљено трајало је 16, најдуже више од 120 секунди, док се фреквенција мужјаковог звука кретала између 12 и 16 килохерца (нормалан распон слуха одраслог човека је од 20 херца до 16 килохерца).
А како да се воћари боре с новим непријатељем?
– Није могућно потпуно и успешно сузбијање ове штеточине, јер женка полаже јаја и у друге биљне врсте. Зато је основна мера у борби против цврчака одсецање, уклањање и спаљивање грана са положеним јајима. Можда би примена системичних инсектицида била још значајнија, и потребно је тај учинак испитати у што краћем року, уз обавезу да се ти препарати користе само у време кад то није штетно по пчеле и раднике – истиче професор Милошевић.
Први талас излегања ове штеточине у нашим климатским условима, по досадашњим искуствима, долази између 20. маја и 5. јуна.
Извор: Политика, Г. Оташевић
