био фудбалер, син фудбалер, а он стиже, на прагу 65. године и пензије, да обавља два посла истовремено и да се поред фудбала бави и рударењем, тј. да буде "тренер" и шеф рударима и браварима у руднику. Кроз његове руке прошла су многа имена из света најпопуларније споредне ствари на свету, међу којима је, свакако, најпознатији Стеван Стојановић - Дика, чувени голман из Звездине генерације 1991, која је освојила Европу и свет.
Фото: Приватна архива, Радован Мијаиловић
"Очигледно ми добро иде то ’тренерисање’", шали се Мијаиловић, који данас живи на Руднику, одакле му потиче и породица.
Могуће да је ген према борби и витештву наследио од деде "Солунца", такође старог Рудничанина, да би га преточио у витештво на терену те је данас поносан на чињеницу да је "одшколовао" плејаде и плејаде асова, примерног понашања и у спорту и ван њега:
"Прошло је ту стварно пуно добрих голмана, поменути Стеван Стојановић, кога сам подучавао у ’Младом Рудару’ са Рудника и где је он почињао као пионир када му је отац дошао из Косовске Митровице и добио стан и посао на Руднику, затим Марко Кнежевић, Боривоје Ристић, Живко Живковић (касније голман Партизана), Немања Белић итд."
Вреди подсетити да је Мијаиловић бранио као активни голман у преко 1000 утакмица за "Млади Рудар", да је копачке о клин окачио у позној 42. години и да је легенда "Младог Рудара".
"Да, бранио сам за ’Млади Рудар’, наш локални познати фудбалски клуб, нажалост угашен пре неких 15 година. И дошло се до 1000 мечева кад саберем све утакмице, првенствене, куп и др. Онда почиње моја тренерска каријера", наводи.
Након епизоде у клубу где је бранио, долази на место шефа стручног штаба првог тима "Такова" из Горњег Милановца, којег је тренирао пет година и увео у виши ранг такмичења, а тренирао је још и ФК "Књаз Милош".
Ипак, каже да је највише поносан што је као тренер голмана у више наврата улазио са другим милановачким тимом, ФК "Металац" у Супер лигу Србије.
"Трипут смо ушли у Супер лигу за време које сам провео тамо. Ја сам 10 година водио голмане у ’Металцу’ и сарађивао са многобројним стручњацима, од Жарка Лазетића, Славенка Кузељевића, Ненада Ванића, Нешка Миловановића. Сваки од њих уносио је неки свој посебни печат и од свакога се могло пуно научити", истиче популарни "Раде".
Иначе, кућа у којој живи зидана је 1911. године и једна је, према сведочењу мештана, од најстаријих на Руднику, без мењања изгледа.
Некада је ту била стара, нашироко позната кафана "Даниловића", коју је држао његов деда.
"Деда који је учесник пробоја Солунског фронта купио је ту кућу после Првог светског рата", објашњава он и додаје да је то учинио од "уштеђевине и плате коју је примао у Грчкој", док се српска војска опорављала и спремала за Солунски фронт.
Данас је Радован руководилац јамског одржавања и машинске радионице у предузећу "Рудник и флотација Рудник доо".
"Да, поред фудбала, ’тренер’ сам и у руднику. Није ми ништа тешко, могу да обављам истовремено све задате послове", казао је он.
Упитан како је ићи наизменично на посао у току једног истог дана, одговара - лако:
"Ја сам активан 24 сата. Одлазим ујутру за Милановац, почиње тренинг ’Такова’, по завршетку идем на Рудник, ту неколико сати па ако треба и поподневни тренинг одрађујем у Милановцу. Свега тога не би било без покојног Дарка Вукобратовића, доскорашњег власника предузећа ’Рудник’ коме сам највише захвалан. Кад се вратим кући, у суштини могу једино да преспавам. Суботом и недељом су утакмице па су и викенди пребукирани. Једноставно, пун гас, нема стајања", завршио је Мијаиловић.
Он је пријатељ, друг, познаник и данашњих асова фудбалске репрезентације Србије, Александра Митровића, Сергеја Милинковића-Савића, Предрага Рајковића, цењен и поштован од многих.
ГЗС / РИНА
