а његова трагична судбина коа и српске инфлуенсерке Кристине Кике Ђукић, отворила је питање о дигиталном насиљу које још увек није препознато као кривично дело за које се гони по службеној дужности али и указало на потребу за хитним доношењем. Стручњаци за Курир кажу да је крајње време да се сајбер простор уреди законом и да вређање, ругање, исмевање и злостављање на друштвеним мрежама, апликацијма и другим дигиталним платформама постане кривично дело.

Није издржао

Младен Дулић је, подсетимо, извршио самоубиство након што је снимак његовог разговора за посао на ком се види и чује како га двојица радника пумпе исмевају, окачен на друштвене мреже. Хиљаде људи делиле су овај снимак уз подругљиве и увредљиве коментаре на младићев рачун. Сумња се да Младен није могао да издржи толике подсмехе и притисак, а његове последње речи наводо су биле „Не могу ја ово издржати”.

Саговорници Курира сагласни су да би требало да се промени Кривични законик и да се оформи кривично дело које ће на адекватан начин казнити починиоце и актере сајбер насиља које је све више присутно.

Адвокат Иван Гвозденац објашњава да злостављање на друштвеним мрежама и другим дигиталним платформама познато као сајбер насиље, у Србији не постоји као кривично дело.

„Наш кривични законик није предвидео казну за некога ко објави списе или неки други материјал који задире у приватни живот особе и тако повреди живот и тело. Суштински, оно што је предвиђено законом код нас јесте да се оваква дела воде као приватна кривична тужба из главе кривичних дела против слобода и права човека и грађана”, каже Гвозденац.

Иван Гвозденац, адвокат, Фото: Принтскрин, јутјуб

Нажалост, у случају из Лакташа, жртва исмевања на интернету не може покренути приватну тужбу, а Гвозденац поставља питање од суштинског значаја, „Како неко може да оствари свој аправа ако више није међу живима?”

Благе казне

„Одговор треба тражити у неким другим кривичним делима, која се гоне по службеној дужности, као што је на пример злостављање или мучење или као у овом случају из Лакташа, навођење на самоубиство и помагање у самоубиству из члана 119, став 5, где је очигледно, сада покојник био у односу предодређености у односу на послодавца”, каже адвокат и објашњава шта то заправо значи и додаје да би „требало да се сајбер насиље уведе као кривично дело, јер га у последње време много има.”

„Послодавац је након објављивања садржаја навео или подстакао покојног да изврши самоубиство, с тим што је виновност послодавца мога бити нехат, да он није желео да дође до последице смрти”, прича Гвозденац.

„Суштински, наш закон овај вид насиља није препознао на правилан ни као друштвени проблем, па због тога органи гоњења морају на сваком појединачном случају да траже решење у неким другим кривичним делима”, закључује Гвозденац.

И Емина Бековић из Националног центра за безбедност на итнернету објашњава да је говор мржње у виртуелном простору константно присутан, а да су санкције изузетно благе.

Емина бековић, Национални центар за безбедност на интернету, Фото: Принтскрин, Јутјуб

„Мржња коју испољавају поједине особе на интернету заправо је још гора него она уживо. Интрернет даје дозу анонимности и насилник се лакше упушта у вређање и узнемиравање, а и даље је тешко доћи до таквог починиоца, с обзиром на околности, где он често мења „ај пи” адресу и полиција му тешко улази у траг”, каже Бековићева и наставља. „Проблем је додатан јер не постоји закон баш за то кривично дело, па се починилац процесуира према другим кривичним делима из постојећег Кривичнбог законика. Такође, треба напоменути да и када се особа казни, то је претежно нека новчана надокнада или веома блага казна”.

Ограничити садржаје

Она је навела да би и власници великих компанија попут Фејсбука, Јутјуба, Инстаграма и Тиктока требали додатно да ограниче садржаје.

„Треба да се пронађе механизам који би функционисао, суздржавао и санкционисао одређене неприкладне садржаје који се вирално јако брзо деле и наносе штету жртви”, каже она.

Подсетимо, након што се Младен Дулић убио, полиција из Лакташа ухапсила је двојицу радника са пумпе, В.Т. и Д.К. због сумње да су починили кривично дело неовлашћеног фотографисања и снимања, а након саслушања обојица су пуштена на слободу. Такође, поводом овог случаја јуче се огласило и тужилаштво које је навело да је „Дулић пре самоубиства пријавио полицији да је спорни снимак објављен на Тиктоку.

„Преминули Младен Дулић приступио је дана, 28. окотбра у Полицијску станицу Лакташи, те је упознао овлашћена службена лица о објављеном спорном снимку, након чега је истога дана извршио самоубиство”, наводе локални медији одговор из окружног јавног тужилашта у Бањалуци.

Да се измени закон

Председник Републике Српске, Милорад Додик на свом Твитер налогу се сложио са иницијативом да треба да се промени закон. Он је између осталог затражио да буду припремљени закони о спречавању ширења лажних вести, о спречављању језика мржње, о изменама и допунама Кривичног закона с увођењем клевете и увреде, те проширењу кривичних дела против уставног поретка.

„Као председник СНСД-а, затражио сам од Владе, односно Министарства правде да припреме нове и изврше измене постојећих закона, те да их прилагоде европским конвенцијама”, навео је Додик на Твитеру.

Армија људи острашћено вређала дечака

Стручњак за безбедност деце и малдих на интернету, Катарина Јонев каже да морамо да размишљамо о систематским проблемима везано за интернет.

„Ми као друштво смо пуни бола, фрустрације, а интернет је као оружје за распламсавање мржње. Сви ти који су учествовали у коментарима су директно одговорни, а ми имамо право да поднесемо тужбу и то је засад једини начин да се томе стане не пут. Не реагује свако исто на последице дигиталног насиља, али свакако реагује”, рекла је Јонев и истакла да се морају успоставити казне и спречити ширење мржње тако што ће се коначно у потпуности алармирати институције које су за то надлежне.

„Армија људи је острашћено вређала дечака. Дакле, слобода мишљења није слобода да шириш мржњу”, изјавила је Јонев.

Радници пумпе да се казне

Социолог, Зорица Мршевић, истиче да се насиље увек врши према ономе ко је слабији.

Зорица Мршевић, социолог, Фото: Принтскрин, Јутјуб

„Овај малдић је одавао утисак слабости и различитости. Писао је левом руком, тако је целог живота био помало исмеван и због тога. Врло тешко су ова двојица која су то урадила могла нешто да предвиде. Мада, надам се да ће одговорати јер ће то деловати превентивно и на друге грађане. Да је све остало на тој реакцији, то би деловало болно на њега, дискриминишуће, али онда када је почело дељење, он то више није могао да поднесе. Чињеница је да млади људи то теже подносе јер су им друштвене мреже један природни амбијент. Када ту дође до проблема, ми сстарији бисмо се само кисело насмејали и рекли `пусти будале`, али њему је то много тешко пало”, каже Мршевић.

Борићемо се свим средствима

Породица покојног Младена Дулића најавила је да ће покренути борбу како би се изменио закон и стриже кажњавали преступници на друштвеним мрежама.

„Жеља нам је да се измени закон и да се за овакве ствари које су задесиле Младена изричу што строже казне”, изјавио је за Српска инфо, Борислав Дрљача, младићев рођак.

Дрљача је навео да ће се породица борити свим правним средствима.

„Циљ те борбе је да се овако нешто никоме више не деси и да се особе које су одговорне за снимак и делиле га најоштрије казне”, појаснио је Дрљача и додао да ће породица приватноподнети тужбе против двојице радика пумпе.

ГЗС/Курир