Храст „запис“ у Сепцима није издржао под теретом снега: Стабло старо 129 година пукло

Рача, Сепци – Давне 1892. године Лазар Милановић посадио је храст који је дрво „запис“ за овдашње мештане. Под крошњом овог

дрвета окупљају се верници у највећем броју у августу када се обележава црквена слава, организују се  венчања и пресецање славског колача јер се у непосредној близини храста налази црква брвнара.

„За нас ово дрво и цео овај простор где се окупљамо представља јединство и мир. Сваки пут кад би се овде састали као да сви дишемо једном душом, под његовом крошњом сви смо били пред Богом исти и само се могао чути смех и радост. Овде никада није било туге а данас је завладао мук јер свако од нас осећа да је изгубио нешто свето и вредно. Тежак снег само је потпомогао да старо дебло није могло да издржи тако да је један део дебла пукао“, каже за ТопПрес један од мештана из села Сепци.

Распон грана овог храста био је 36 метара док је обим стабла према последњем мерењу био четири метра.

Овдашњи мештани сматрају да пуцање стабла дрвета записа није добар знак, како кажу, свака грана овог храста је свето дрво и овакав немио догађај може бити само Божји знак.

Храст запис није издржао под теретом снега, фото: приватна архива/ТопПрес

Консултоваћемо се са свештеником шта је потребно да урадимо са граном која је пала и делом стабла. То је велики део, доста је тешко да се помери у целости а не би требали да сечемо. Покушаћемо на неки начин да то одвучемо на друго место а остатак стабла да обезбедимо да би сачували од даљег оштећења“, објашњавају верници из Сепаца.

Како кажу, права је срећа што је мала црква брвнара која се налази у непосредној близини храста остала не оштећена јер је грана пала близу ове светиње.

Иначе, црква брвнара у Сепцима је посвећена Светој Преподобномученици Параскеви. За изградњу цркве најзаслужнији је Милоје Јерковић, који је даривао свој  вајат и тако за светињу обезбедио најлепше место. 

ГЗС/ ТопПрес