западне Србије, али на чудан начин им звање најбољег на крају ипак измакне.

Тако је и ове сезоне, Слобода из Ужица, која је Слози све време до пред сам крај гледала у леђа, прва прошла кроз циљ, оставивши Пожежане, које су сви већ видели као шампионе „Запада”, разочаране и утучене.

Тим који је дао 60 голова, чак 17 више од Ужичана, на крају се морао задовољити утешним другим местом, тражећи своју шансу догодине... и тако већ неколико сезона.

О несрећи која тим прати, својим очекивањима и плановима, али и другим стварима и хобијима који га окупирају, за Глас западне Србије причао је најефикаснији играч пожешке екипе, Вељко Плазинић.

„Десетка” Слоге, рођен у Гучи, играч је старинског кова, игра напад и у шпицу, али воли да креира и ствара, да донесе лопту и не игра на „чекалицу”.

Упитан када ће Слога „сачекати” титулу и пласман у Прву лигу, Плазинић одговара:

„Несрећа, несрећа, несрећа. Стално се нешто испречи, ја више не могу да верујем. Не да нам се нешто. Прошле године смо играли бараж, имали исти број бодова са противником, као и ове, и опет ништа. Нисмо увек имали ни спортску срећу, понекад помислим да смо у лавиринту и зачараном кругу – све се нацрта тако да неће лопта у гол.”

Плазинић је најефикаснији фудбалер несуђеног шампиона српског „Запада”. Он је и члан идеалног тима целе лиге, у првих 11.

Наводи да су након исхода читаве приче и епилога сезоне људи у клубу потиштени и помало разочарани и да треба мотива, жеље и воље да се ствари „ресетују” те да у тој ситуацији и не жели још да размишља о наставку каријере иако му, каже, понуде са стране, не мањкају.

„Једноставно, тако је. Људи који воде клуб су ту и даље, махом улажу своје паре, није им лако. Искрен да будем, неку претерану помоћ од локалне самоуправе не добијамо па је ситуација тиме још компликованија. Што се мене тиче, имам две-три понуде али полако, видећемо”, каже Плазинић.

Слободно време гледа да искористи за друге активности у спорту али и мимо спорта, подршку родитељима који се баве пољопривредом итд.

„Као рођени Драгачевац и Лучанац наравно да идем и на Сабор трубача у Гучи, како другачије? Ја сам ту у центру Гуче. А са братом сам узео да помажем родитељима, овде је крај у коме људи живе од пољопривреде, па тако и ми, имамо кромпир, малине. Све сам савладао што треба и помажем колико ми обавезе дозвољавају”, наводи 30-годишњи нападач Слоге и истиче да згуснут календар такмичења, припреме два пута годишње, уз свакодневне тренинге двапут на дан, спречавају да се више посвети пољопривредној производњи.

Да ли ће своје најзрелије и фудбалски најквалитетније године провести у Слози и помоћи клубу да пређе у виши ранг још не зна, али зна да је Слога клуб за који навија и који безрезервно воли.

„Прво локал-патриотизам, Слога на првом месту, а овако сам звездаш али никако загрижени”, закључује Вељко Плазинић, најбољи „фудбалски Пожежанин”.

Ствар која „лечи ране” због још једне пропуштене шансе за титулом првака западне Србије је и баскет 3 x 3.

Каже да га радо игра са пријатељима и братом, „и воли можда и више од фудбала”.

Глас западне Србије