направио у срцу Шумадије - у Тополи. Пре саме винарије, краљ Петар I је још 1903. године направио вински подрум, тако да је на сунчаним пропланцима од давнина било засађено бело и црвено грожђе, надалеко познато по свом укусу и мирису, а од ког се годинама правило рујно вино баш по укусу српске краљевске династије.
Пут за Краљевску винарију, фото: РИНА
„Краљ Александар желео је да винарија коју је направио послужи као пример шумадијским домаћинима. Вина су се чувала у бачвама словенског храста на дубини од 15 метара и на природној температури од 12 степени, јер у то време нису постојале климе и други расхлађивачи, а то је идеална температура за одлежавање белих вина. Преса која је тада коришћена при прављењу, стигла је из Француске и сада је овде у винарији", изјавио је за РИНУ Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра I.
Српским вином били су одушевљени сви краљеви страни пријатељи, винска култура је живела и доказивала да Србија није само земља шљиве и ракије, већ да може стати раме уз раме са Италијом и Француском. Народ је знао колико њихов краљ воли вино, па су му за свадбу уручили неуобичајен поклон.
Драган Рељић, управник Задужбине краља Петра I, фото: РИНА
„Краљеви су већином од народа добијали на поклон коња или сабљу, али Александар је за венчање са румунском принцезом Маријом добио три винска бурета, једно од Срба, друго од Хрвата и треће од Словенаца, а на сваком је била исписана химна тог народа. Први договор је био да сва три бурета буду исте величине, али не зна се како, највеће је ипак стигло од Хрвата", испричао је Рељић.
Петнаест година након отварања винарије, у вихору Другог светског рата, октобра 1945, припадници Црвене армије упали су у Краљеву винарију и уништили све. Кундацима су ударали у бурад и на тај начин вино је просуто. Међутим, један довитљиви сељак сетио се да боце убаци у буре са бројем 48 и када су војници лупали, буре је деловало празно и тако је у винарији у Тополи остала сачувана јединствена колекција на Балкану која се и данас може видети у ходницима, а због своје вредности, стручњаци кажу да би на светским аукцијама могла достићи и милионску вредност. Али, због аменета који је оставио краљ Александар та вина нису и никад неће бити на продају.
Годишње се у Краљевској винарији производи 20.000 боца вина, фото: РИНА
„Кад су црвеноармејци отишли, радници су извадили вина из тог фамозног бурета 48. Данас се налазе под кључем и иза решетака. Сачувано је 450 боца које датирају из раздобља од 1921. до 1941. године, а у питању су најквалитетније сорте белог и црног винa", испричао је Рељић и додаје да је ова винотека и сада изузетно интересантна посетиоцима.
„Најчешће нас питају зашто су бoце овако прашњаве, али у суштини то их и даље штити од спољашњих утицаја. Боце су запечаћене воском и та вина и сада могу да се пију. Кад се породица Карађорђевић вратила у Србију, једна флаша је отворена а експерти кажу да је то вино попут времеплова. Има укус као да је из друге земље, јер се клима у Србији знатно променила у задњих 80 година, каже Драган Рељић.
Јединствена колекција вина, фото: РИНА
Краљева винарија након Другог светског рата прекидала је свој рад, да би 2007. године била започета реконструкција краљевих винограда, као и саме винарије. Данас на овом месту се производи око 20 хиљада боца годишње, јер како каже Рељић, није поента у кванититету већ квалитету, јер вина из краљеве винарије посебна су у сваком смислу.
ГЗС/ РИНА
