Веома је почествована позивом да буде идејни творац статуе која ће се додељивати победницима и наредних година.

„Када сам добила позив за посао, нисам знала о чему се ради, али сам се одушевила када сам сазнала да се радо о Сабору виолине, јер сам завршила Музичку школу и то баш одсек виолина. Желим да овом скулптуром дам мотивацију тако сто сам у тело виолине утиснула детаље виолонског кључа, који нам је сам по себи асоцијација на музику, а притом је назначен само у неким деловима као мотив који треба употпунити, јер тај рад и то стваралаштво не сме да се заустави на једној награди, већ да ова скулптура пошаље поруку да је то само део онога што ми зелимо да чујемо од извођача ”, рекла је Ана.

Иако јој је тек 28 година ова вајарка иза себе има многобројна дела које је успешно излагала. Одмах након завршеног Факултета Примењених уметности у Београду њена скулптуре нашле су место у Музеју примењених уметности, на 12. Међународном бијеналу уметности минијатуре, 5. Међународној изложби уметности у минијатури затим у галерији Термоелектране „Никола Тесла”, у Градској галерији у Ужицу, Галерији РТС-а, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, галерији „Цвијета Зузорић”, у галерији „Божа Илић” у Прокупљу, ужичкој галерији „Рефлектор” и многим другим. Ана је излагала и у БиХ на Академији наука и уметности Републике Српске.

Ужичка уметница била је учесник вајарских колонија у Мајданпеку, Београду, БиХ, Јасенову и Пријепољу.

Иако нема пуно стажа у стварању, може се похвалити и са две за њу веома битне награде, које су уследиле као похвале њеном досадашњем раду. Специјалну похвалу добила је 2014. од жирија 12. Међународног бијенала уметноси минијатуре у Горњем Милановцу а 2015. добила је прву награду за спомен обележје градитељима обреновачке Термоелектране „Никола Тесла”.

“Велика је част радити на овом пројекту, јако сам усхићена што је тај инструмент коначно добио заслужени сабор да нам предочи све чари виолине, на њен јединствени звук који буди у нама широк спектар емоција које смо ту негде у савременом свету потиснули. Ово је био прави одмор за душу и једно велико растетећење”, истакла је Ана Лазић.

Глас западне Србије