где су објављени прикази и утисци о раду адвокатских заједница у градовима и општинама овог дела Србије. Данас представљамо Горњи Милановац кроз напис Славице Василијевић, адвоката из тог места.

„Пре тридесетак година, тачније 1990. годи- не, две младе Чачанке, Снежана Петровић и ја, тада Славица Кораксић, ушле смо у адвокатуру Горњег Милановца, јер је у Чачку било „већ” двадесетак адвоката, а у Милановцу само четворица старијих колега, које желим да поменем, јер свакако заслу- жују да се нађу на страницама ове монографије.
Николу Петровића су красиле најлепше људске, али и све особине неопходне за бављење адвокатуром ‒ стручност, упорност, борбеност, етичност, флексибилност. Адвокатура је за њега била начин живота, а слободне тренутке је корис- тио да одигра по неку партију шаха, у коме је, та- кође, постизао завидне резултате.
Милинка Павловића памтим као изузетно образованог, принципијелног и бескомпромисног човека и адвоката, који је дао свој допринос и у раду органа наше коморе.

Милутин Миловановић био је један врло одмерен, образован, шармантан и добронамеран човек и адвокат, који се адвокатуром бавио до краја живота.
Илија Јовановић, човек ведрог духа, виспрен, непосредан, духовит, интересан- тан, беше увек спреман да прими младог колегу приправника на стажирање.
Не могу да не поменем и колегу Милорада Мила Весовића који је почео да се бави адвокатуром баш у време када смо колегиница и ја отвориле канцеларију у Горњем Милановцу. Био је то човек снажног ума и јаког карактера, велики борац, изу- зетан познавалац струке и врхунски шахиста, интернационални мајстор у дописном шаху, који 24 године није изгубио ниједну дописну партију.
И на крају, али ништа мање важна, моја канцеларијска колегиница Снежана Петровић, била је прва жена адвокат у Горњем Милановцу. Живела је кратко, само 31 годину, била је адвокат нешто мање од две године, али њен допринос „женској адвокатури” је изузетан, показала је да у адвокатури Горњег Милановца има места и за колегинице. Била је храбра, одлучна, непоколебљива, вредна, способна, стручна и
елоквентна, али и врло нежна, драга, одмерена и шармантна, писала је поезију.

Нажалост, ниједан од поменутих колега, као и колегиница Снежана, више нису међу нама, али су сви заједно оставили значајан траг у адвокатури Горњег Милановца, поштујући рад и достојанство колега, пријатељски се односећи према млађим колега- ма и приправницима који су на њиховом примеру могли да заснују исправне животне ставове и да упознају темељне вредности адвокатуре.”

АК Чачак/ГЗС, Г. Оташевић