Одмеравали су снагу, спретност и умеће такмичари 10 села на 10. „Сусретима златарских села“.

Снага и спретност - екипа Аљиновића без премца

И подсећали на пртеке - на чобанска дружења и надметања, али и вештину рабаџија и дрвосеча. Прегаоцима и ентузијастима, организаторима Сусрета, као и такмичарима, време је ишло на руку. Делили се мегдани по лепом и сунчаном дану, а врелина се гасила у хладовини четинара и под шатрама.

Игра и забава на планинској трави

Вучење трупаца „на влаци“, као и минулих година, привукло је највећи број посетилаца. Међу 10 рабаџија победио је Видан Петаковић из Дражевића. Ово му је трећа победа на вису Џаде, а трупац од 1,7 кубика извукао је за 13 секунди воловима од око 18 товара и старим непуних пет година. Друго место заузео је Милан Жунић из Кућана, а треће Дејан Буквић из Сјеверина.

И најмлађи окушали брзину

Фудбалска екипа Горњих Горачића као да је претплаћена на прво место. У одбојци, где је била далеко мања конкуренција, диплома је припала домаћину 10. „Сусрета златарских села“ – Мушковини.

Фудбалско финале - Горњи Горачићи победили Караулу

„Тешкаши“ из Аљиновића преслишали су старе муштерије у вучењу конопца, а Вујица Савковић у надвлачењу кличка. Аплаузе посетилаца измамио је Аднан Синанчевић (Бродарево) надмашивши за копље такмаце у бацању камена с рамена.

Најјача и најбржа запрега Видана Петаковића из Дражевића

У скоку у даљ прво место заузео је Срђан Драгашевић из екипе села Вилови, док је најбржи у трци на планинској трави био Енес Шаботић из Карауле. Диплому у трчању најмлађих освојила је Ђурђа Антић.

Друго место рабаџији Милану Жунићу из Кућана

Домаћини идућих сусрета биће Војко Пурић и село Дрмановићи.

Др Марија Антић уручила је нагрдау најбољем рабаџији

Почаст Стојану Брајовићу

Стојану Брајовићу (1947-2021), из Ужица, који је умро прошле јесени и сахрањен у родној Мушковини, учесници и гости 10. „Сусрета златарских села“ одали су пошту и запалили свеће.

Почаст оснивачу Сусрета - Стојану Брајевићу

Брајовић је био иницијатор одржавања „Сусрета златарских села“ и са члановима породице и пријатељима у време отуђености и заборава враћао је родној планини многе земљаке, доводио на Џаде њихове потомке, чинио напоре да им завичај буде роднији и ближи.

Свирај трубо, свирала за дуго - оркестар Радише Витезовића

Брајевићева ћерка, др Марија Антић, истакла је да ће породица са још већим жаром наставити традицију и помоћи одржавање Сусрета, одужујући се тако заљубљенику планине и поштоваоцу корена.

Ој, планино, моја мила, ти си мене отхранила

Међу висовима Златара и крај гроба одјекнуле су трубе оркестра Радише Витезовића из Тубића код Косјерића, подсећајући на омиљену Стојанове мелодије „Тихо ноћи, моје злато спава“ и „Марш на Дрину“...

Златар инфо, Д. Гагричић / ГЗС