Ђераћ, штета увећана, а новца нема, фото ГЗС

од Канцеларије за обнову још увек нису добила ни један динар, изјавио је Гласу западне Србије председник ове општине, Младомир Сретеновић. Он је подсетио да се прво изливање догодило 18. априла, а последње 27. септембра, када је велики број кућа у селима Ђераћ и Дљин по трећи пут потопљен.

“Ми смо са позиције Штаба за ванредне ситуације и руководства општине за све ове непогоде сачинили извештаје, на време обавестили Владу, надлежна министарства и Канцеларију за обнову, али средства још увек нису дозначена оштећенима”, навео је Сретеновић.

Након мајских поплава, када је водостај Бјелице био висок, дошло је до плављења у Дљину на обе обале, и изливања хемикалија фабричких погона, што је евидентирано од стране надлежних општинских служби.

“Наше комисије су биле у дилеми у које категорије да сврстају оштећене објекте. Додељена им је трећа, међутим, након изласка републичке грађевинске инспекције добили смо извештај о стањима, и ова служба је предложила да се покрене поступак утврђивања штете са еколошког аспекта”, додао је председник општине.

Ценећи такав став, локална самоуправа је, наглашава, затражила мишљење од републичке еколошке инспекције и Министарства здравља да се у том делу села изврши контрола, обилазак, процена и сачини извештај. До данас је одговор стигао једино из Министарства здравља да није надлежно да спроводи те контроле, али не и од Републичке еколошке инспекције, без обзира на препоруке локалне самоуправе и републичке грађевинске инспекције.

Људи очекивали помоћ државе, сада су у безнађу

Сретеновић објашњава да у општини немају увид у то како ће се у будућности третирати санација и обнова појединих домаћинстава. Разлог томе је што је и након ревизије решења за накнаду штете дошло до прекатегоризације, па су бројна домаћинства која су по оцени општинске комисије била у трећој, пребачена у прву, другу и нулту категорију.

“Људи су се надали помоћи од државе, сада су у безнађу и не знају како и којим средствима да се изборе за своја права”, напоменуо је он.

Последња поплава која се догодила 27. септембра нанела је штету житељима села Ђераћ трећи пут ове године, који су својим средствима санирали последице изливања реке у априлу и мају.

Младомир Сретеновић, председник општине Лучани, фото ГЗС

“Након овог плављења стање је још теже, будући да су бројна домаћинства санирала последице од пролећа, а сада морају поново да исушују просторије, крече, набављају намештај и белу технику, а зима је на прагу”, истакао је Сретеновић.

Први човек општине Лучани наводи да је за оштећена домаћинства локална самоуправа издвојила симболичну помоћ из буџета, али и 1,9 милиона динара од поклона појединаца, братимљених градова и 2,58 милиона од Добротворне фондације “Човекољубље” намењених санирању штете у пољопривреди за 141 домаћинство.

Он је прецизирао да је највећи део средстава од донација утрошен на санацију клизишта, јер је велики број кућа имао те проблеме у окружењу, док је остатак упућен за помоћ оним домаћинствима која нису могла да рачунају на државне паре, и у просеку су добила од 20 000 до 80 000 динара.

Према његовим речима, тендер за уређење корита реке Бјелице је расписан, а општина Лучани је од Канаде добила 38 милиона динара за те намене. Отварање понуда је предвиђено за 9. октобар, а потписивање уговора са извођачем радова се очекује дан касније.

“Корито ће бити уређено три километра узводно, почев од ушћа у Западну Мораву, а третираће се и пет притока, на којима ће бити изграђене уставе”, најавио је Сретеновић.

Велике штете претрпела је и привреда на овом подручју, и то фабрике МБ “Наменска” и Максима, као и предузећа “Хидрокомерц”, “Аурора” и друга, што се мери милионима евра. Само у септембарској поплави “Наменска” је имала штету од два милиона динара.

“Када је у питању поплављена инфраструктура у Драгачеву осим неколико путева пред Сабор трубача у Гучи није урађен ни метар асфалта, а регистровано је 57 клизишта”, казао је председник општине Лучани.

Он не разуме став Канцеларије за обнову, јер, како наглашава, из ње једног дана поручују да располажу са милијардама евра, а другог да имају само мрвице, а уз то процедура за добијање помоћи је веома компликована.

Сретеновић је изразио забринутост због неодржавања седница локалног парламента више од три месеца, због чега ће се у овој општини увести привремене мере. “Није ми јасно зашто су поједини одборници изабрали такав начин блокаде рада локалног парламента, будући да је требало да буде креиран буџет за наредну годину и усвојен ребаланс постојећег, којим бисмо определили део средстава за помоћ поплављенима”, рекао је он и додао да се то догађа у најтеже време по житеље Драгачева.

Септембарска поплава погоршала штету

Председник комисије за процену штете на стамбеним и привредним објектима, Зоран Вучићевић, каже да је након последње поплаве ово тело обишло 13 домаћинстава на којима су регистрована оштећења на подовима и зидовима, због чега се поново морају обавити грађевински радови на отклањању ових последица.

Зоран Вучићевић, Комисија за процену штете на објектима, фото ГЗС

“Када је реч о привредним друштвима, пекари Максимир у Ђераћу причињена штета на машинама и опреми износи 600 000 динара, а у МБ Наменској 2,2 милиона”, прецизирао је он у изјави за ГЗС и напоменуо да има још објеката на којима треба да се спроведе поступак процене.

Када је у питању пољопривреда, изливањем Бјелице крајем септембра уништене су културе на површили од 300 хектара, на подручју Дљина, Ђераћа и Виче, рекао нам је председник Комисије за процену штете на пољопривреди, Милан Парезановић. У мајским поплавама штета на усевима била је 141 милион динара, подсетио је он.

                      Милан Парезановић - фото ГЗС

“Последња водена бујица највећу штету је причинила детелини и кукурузу а детелина не би смела да се користе за исхрану стоке”, напомиње Парезановић.

Начелница општинске управе у Лучанима, Драгана Лазаревић, изјавила је да је урађено 35 првостепених решења за мајске поплаве, од којих је седам правоснажних. Два лица су се жалила на поступак, а за пет је донет закључак да се прекида поступак доделе државне помоћи до решавања имовинско-правних односа.

“За сада немамо информацију да је било које домаћинство добило новац. Комисије су на терену, раде записнике о последицама септембарских поплава, па још увек немамо коначну процену штете”, казала је она.

Мештани спремни да се одрекну помоћи ради уређења корита

Мештани Ђераћа су сложни у ставу да је најпрече санирати корито Бјелице. Танасије Топаловић из овог села каже да му је вода у три наврата улазила у кућу, а шест пута долазила до прага.

Танасије Топаловић: одрекли бисмо се помоћи, само нека среде реку, фото ГЗС

“Борио сам се колико сам могао, скинуо сам ламинат, мењао плочице, а сада ме је поново задесила поплава и све морам изнова”, јада се он, и додаје да је од локалне самоуправе добио 60 000 динара помоћи. Међутим, напомиње, уколико се не уреди корито реке, сељане ће поново снаћи иста мука. “Чак бисмо се одрекли новчане помоћи, само да санирају Бјелицу”, истиче он.

Житељка Ђераћа, Радмила Милисављевић, вели да је њено домаћинство локална комисија сврстала у трећу категорију, али је републичка проценила да припада најнижој, првој. И она је нагласила да је неопходно уредити корито реке, и изградити насипе.

“Једину помоћ смо добили од цркве и локалне самоуправе, који су нам помогли у складу са својим могућностима”, наводи она.

Глас западне Србије

Рекламирајте се на порталу Гласа западне Србије