Изложба о храбрим Драгачевцима

Лучани - Синоћ је у фоајеу Дома културе у Лучанима отворена изложба „Драгачевци овенчани Карађорђевом звездом”.

Аутор изложбе, Зоран Маринковић истакао је како се погинулим Драгачевцима нисмо достојно захвалили јер ни један од њих нема чак ни своју улицу.

У току ослободилачких ратова српског народа, Драгачевци су, углавном били сврстани у Драгачевски батаљон Десетог пука из Чачка. Са овом јединицом учествовали су у борбама од почетка Првог балканског рата, све до коначног ослобођења 1918. године.
Мање позната чињеница је да је у саставу овог пука постојао батаљон војника муслиманске вероисповести који се нарочито истакао у борбама за одбрану Београда 1915. године.

Многи Драгачевци су прошли трновит пут од 1912. до 1918. године, неки и годину дана касније. Умирали на бојиштима широм Балкана: Куманово, Бакарно гумно, Љум кула, Прилеп, Призрен, Брегалница, Мачковом камен, Причиновић, Лазаревац, Кајмакчалан... Умирали од глади и хладноће кроз Албанију, болештина у Нишу, Приштини, Тирани, Драчу, Видо, Бизерти, Крфу... Неки који су били у Албанском одреду прешли су преко Албаније и по два пута. Заробљеници трунули у логорима Нежидер, Болдогасоњ, Неђмеђер, Маутхаузен, Јандриховице, Хајнрихсгрин, Ашах, Арад, Брау Нау, Ћустендил, али и у Алепу (данашња Сирија). У логоре интернирани и младићи пре пунолетства и жене, свештеници.

Један од истакнутих интелектуалаца, родом из Вирова, Вучко Јоксимовић (1868 – 1916), професор математике, канонизован је 2017. године као један од Сурдуличких мученика, страдалих на југу Србије од бугарских окупатора.

Цивилно становништво било изложено страховитом терору и однарођавању од краја 1915. године: забрањена употреба ћирилице, одузимане шајкаче и забрањено њихово ношење, пљачкана храна, бакарне посуде, дозвољено печење ракије само од комине грожђа и аптовине, реквирирано све што је потребно окупаторској војсци...

Од почетка окупације масовна вешања и стрељања цивила, али и рањеника који су се враћали кући на лечење: Роћевићи, Горачићи, Гуча, Милатовићи, Велес, Љута крушка, Каона, Властељице, Горњи и Доњи Дубац...

Са ратом стизале и болештине које су косиле исцрпљено становништво. Тифус и шпанска грозница који су затирали и читаве породице.
После рата једни се враћали овенчани славом победника, за другима се вијорили црни барјаци. Било породица које су дале и по четири сина на олтар отаџбине Србије. Слобода била светиња. Међу најхрабријима било и 37 овенчаних Карађорђевом звездом, највишим одликовањем. Један – Будимир Давидовић са две. Један одбио да је прими, једноме није додељена јер је био близак Апису и црнорукцима, а за једнога се прича да је орден вратио после завођења Шестојануарске диктатуре.

Од 1912. до 1918. године страдало је 3.240 ратника из Драгачева. Број цивилних жртава није утврђен.

ГЗС