Овај Ужичанин из две несреће изашао као победник: Иако не може да хода, Милош је постао шампион

Ужице – Милош Зарић редовно полаже животне испите, које пролази са максималном оценом. Пре 12 година доживео је саобраћајну несрећу после

које је, због тешке повреде кичме, остао инвалид, међутим он је након тога постао – победник, светски и европски шампион. Ове године заспао је у породичој кући која је изгорела до темеља, а он иако непокретан успео је да развали врата и на колицима да се спаси втрене стихије и буде један од хиљаду који је такву ситуацију преживео.

“Одустајање никад није опција. Шта ми се све дешавало, ово као да ми је шести живот. Сам Бог ме ипак чува, јер желим да живим, да се борим и тренирам још јаче и интензивније”, прича Милош за РИНУ док су му на рукама још увек завоји због повреда које је задобио у пожару.

Његова воља тврђа је од кугле и копља са којима је низао успехе. Све медаље сковане су инатом и надљудским напорима, да докаже животу да нема непремостивих препрека. Када је пре десет година одлучио да тренира атлетику није било лако, али није одустајао.

 

"Мени је било много теже него другима, другачији су били услови. Ја када сам почео пре десет година , био сам једини у западној Србији који је тренирао атлетику. Отишао сам у Београд код друга Драженка Митровића и он ми је дао једно копље, један диск и једну куглу. Тако сам почео, и тако сам тренирао годинама. Буквално сам скупљао људе на улици ко ће да ми помогне, да ми додаје копље, диск, куглу. Али, то се све превазиђе када желите да остварите неки циљ", прича ужички шампион.

Милош је наш први параолимпијац који је био учесник и на Летњим и на Зимским олимпијским играма. У Пјонгчангу се такмичио у нордијском скијању на 800 метара.

"Био сам свестан да ме чека нешто ново и веома тешко, али десетогодишње искуство и воља која ме носи кроз живот, говорили су ми да и у овом спорту могу да се надмећем.Не постоји физички захтевнији спорт од нордијског скијања. Тактика је занемарљива, све је у снази тела. Али за сваки успех у спорту морате бити дисциплиновани и поштовати правила. Када уђете у спортску машину, нема назад. Сваки пут се враћаш", каже Милош.

Овај Ужичанин након што је постао инвалид у спорту је пронашао свој спас и наду за боље сутра. Оженио се и живи као сав обичан свет.

“Ујутру устанем у осам сати, седнем на колица и не стајем до поноћи кад легнем. Тренирам, пуно путујем и трудим се да људима који имају проблем као ја покажем да је све могуће и да живот не престаје ако останете ускраћени за било шта”, изјавио је успешни спортиста.

Милош је оформио и Атлетски клуб „Пора“, који је један од најтрофејнијих у западној Србији и познат је по томе што успева да мотивише особе са инвалидитетом да се укључе у спорт.

 

РИНА