Ovo selo oživi samo u vreme berbe malina i kupljenja šljiva, a nekolicina zaljubljenika u netaknutu prirodu ovda je naparavila vikendice. Međutim, sedmočlana porodica Dragojlović koja potiče iz ovog mesta, rešila je da ovu poražavajuću statistiku promeni, a svoju budućnost vide u povratku na predačko ognjište, nastavljajuću porodičnu tradiciju bavljenja pčelarstvom.

- Svi moji preci, od kad znamo za naše prezime bavili su se pčelarstvom, pa sam i ja od kad znam za sebe, vreme provodio u pčelinjaku”, započinje priču mladi Darko za RINU.

Da su med i pčelinji proizvodi izuzetno zdravi potvrdila je i zvanična medicina, ali košnice kriju još jednu tajnu.

- Moj deda i otac stalno su nam govorili da nije samo med zdrav, nego da se treba ujutru nadneti nad košnicu i udisti taj vazduh, pa kad ti taj opori miris prođe kroz nos i pluća osetiš se čio i bodar i svaki napor ti ne pada teško”, priča Rade, glava porodice Dragojlović.

Znanje svojih predaka najmlađi članovi ove porodice Darko i Zoran rešili su da podignu na viši nivo, pa su prvi u regionu otvorili api komoru, koja se sastoji iz košnica povezanih sa inhalatorom pomoću koga se udiše lekoviti vazduh, koji blagotvorno deluje na mnoge bolesti.

- Čitao sam o api komorama, a preko interneta sam saznao i kako funkcionišu. Uz pomoć druga iz Slovenije uspeo sam da nabavim potrebnu opremu i krenuli smo sa tri inhalatora”, priča Darko.

Prema njegovim rečima vazduh iz košnice se udiše oko 30 minuta, potom usledi šetnja, pa još jedna seansa, a blagotvornost se brzo primeti, jer se putem kiseonika svi korisni elementi brzo šire po celom telu.

- Preko inhalatora u organizam se direktno unose isparenja meda, propolisa, matičnog mleča i polena, koji se u košnici razlažu sa eteričnim uljima. Naročito je blagotvorno za one koji imaju problema sa astmom, bronhitisom, sinusima, migrenom, a lekovito je i za one koji boluju od migrene i suočavaju se sa svakodnevnim stresom”, ističe Zoran.

Blagotvornost inhalacije iz košnice brzo se pročula, pa dom Dragojlovića sve češće pohode ljudi iz čitavog regiona, ali najviše posetilaca ima iz zemalja zapadne Evrope.

- Ko jednom dođe, vrća se i po više desetina puta, ali ono što je nama najveći problem jeste put, koji smo mi jednim delom iz sopstvenih sredstava sanirali, ali lokalna samouprava nema sluha za ovo što mi radimo”, ističe najstariji član ove složne porodice Rade.

Ipak, oni su odlučni da nastave ono što su započeli, pa im je u planu izgradnja smeštajnih kapaciteta, kako bi ljudi koji dođu iz drugih mesta ili iz inostranstva, a žele da ovde provedu nekoliko dana imali gde da prenoće.

Osim pčelarstva, Dragojlovići na imanju imaju zasade malina i šljiva, a uz zdravu hranu mogli bi da zaokruže ponudu.

Mi za korišćenje api komore nemamo cenu, ne naplaćujemo, nek je narod zdravo, pa ćemo sve drugo lako”, zaključuje Rade.

GZS/RINA